Hajnrih Herman Robert Koh ( 11. decembar 1843- 27.maj 1910. ) , bio je lekar i mikrobiolog. Studirao je filologiju i medicinu na Univerzitetu u Getingenu. Prva Kohova istraživanja su se ticala antraksa, na teorijskom planu razvio je Kohove postulate ( za procenu da li je određena bakterija uzročnik date bolesti ), a kasnije je dobio posao u Carskom ministarstvu zdravlja, gde je počeo da koristi napredne tehnike za analizu bacila kao što je agar medijum bacila za rast i Petrijeve šolje, što ga je dovelo do otkrića bacila tuberkuloze ( Mycobacterium tuberculosis ) , koje je objavio 24. marta 1882 godine., za koje je naknadno dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1905 godine. To je bilo izuzetno značajno otkriće, jer tada, sredinom 19. veka, tuberkuloza je bila uzrok svake sedme smrti.
Tuberkulozu izazivaju bakterije iz roda Mycobacteriaceae. U najvećem broju slučajeva izazivač je Mycobacterium tuberculosis. To je jedna od najstarijih poznatih oboljenja, bolest prošlosti jer je nađena na kostima Egipatskih mumija, bolest sadašnjosti, koja i pored svih poznatih lekova, i dalje predstavlja stalno aktuelni zdravstveni, socijalni i ekonomski problem, a da li će biti i bolest budućnosti zavisi od svih nas, koliko ćemo je ozbiljno shvatiti i pokloniti pažnju njenom lečenju i kontroli, a s obzirom na pojavu multirezistencije na bacil tuberkuloze ona će nas i dalje pratiti. Tuberkuloza najčešće zahvata pluća u 85 % slučajeva bolesti, ali ne retko i sve druge organe i tkiva ljudskog organizma.
Mycobacterium tuberculosis spada u rod Mycobacterium, porodica Mycobacteriaceae. Rod Mycobacterium ima veliki medicinski značaj. Mikobakterije su bacili koji ne stvaraju spore, nisu pokretni i imaju kapsulu koja je deo njihove virulentnosti. Za njihovu kultivaciju koriste se specijalne hranljive podloge. M. tuberculosis se odlikuje usporenim rastom. Kolonije postaju vidljive za 3-6 nedelja, a imaju karakterističan izgled koji podseća na karfiol, bele je boje. Odgovara mu sredina sa visokim parcijalnim pritiskom kiseonika pa je to razlog zbog čega naseljavaju bolje ventilisane delove pluća.
Tuberkuloza je zarazna, a ne nasledna bolest. Smatra se da je u svetu jedna trećina stanovništva zaražena sa bacilom tuberkuloze. Zapanjujuća je činjenica da je bacil u vlažnom sputumu (ispljuvak) na tamnom mestu može opstati mesecima i do 2 godine. Za nastanak infekcije značajnu ulogu imaju bliskost kontakta, dužina trajanja kontakta i stepen infektivnosti obolelog. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom, kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze. Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10 % inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom itd. Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, najčešće se javlja u plućima. Simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekad praćen pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti. Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kliničkih i radiografskih nalaza, posebno rengenskog snimka pluća, a potvrđuje se mikroskopskim nalazom bacila u biološkim materijalima i rastom kolonija bacila tuberkuloze na kulturama.
Lečenje tuberkoloznih bolesnika
Tuberkuloza je zarazna bolest koju je skoro uvek moguće u potpunosti izlečiti antituberkuloznim antibioticima koje skraćeno zovemo antituberkulotici. Da bi se to ostvarilo neophodno je u potpunosti poštovati savete lekara i redovno uzimati lekove. Za razliku od većine drugih zapaljenskih procesa u disajnim organima lečenje je dugotrajnije obično do dve godine, a ponekad i duže.
Kako navodi svetska zdravstvena organizacija, podaci za 2019 godinu su takvi, da na našu populaciju koja je u tom trenutku brojala 8,8 miliona stanovnika, totalna incindencija tuberkuloze zabeležena je kod 1300 ljudi, što bi predstavljalo na stopu od 100 000 stanovnika, njih 14.
Briga o zdravlju vaših pluća
Aktivno, ali isto tako i pasivno pušenje ( boravak u zatvorenom prostoru pored aktivnih pušača) značajno narušava zdravlje pre svega respiratornog trakta. Bebe od majki pušača su sklonije infekcijama i alergijama tokom života. Rani početak pušenja u adolescentnom dobu utiče na smanjenje disajnih kapaciteta, kao i lokalne odbrane pluća od infektivnih uzročnika, pa i tuberkuloze. Zdravlje pluća zavisi u mnogome od sastava vazduha koji se udiše. Život u uslovima povećanog aerozagađenja smatra se povećanim rizikom za oboljevanjem od različitih bolesti respiratornog trakta: hronična opstruktivna bolest pluća, karcinomi pluća, pa i tuberkuloza. Zato se preporučuje kada god je to moguće, boravak u prirodi uz bavljenje sportom ili fizičkim radom.
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se 24. Marta.
Autor: Marija Jovičić
