Vlastimir Vlasta Velisavljević je rođen 28. jula 1926. godine u Beogradu. Bio je jugoslovenski i srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Na sceni je bio više od 70 godina i za to vreme se ostvario u više od 350 uloga. Smatra se glumačkom legendom i za života je dobio brojna priznanja, a najdraže mu je bilo što je proglašen doživotnim članom Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).
Da mu je gluma bila velika strast govori to da je kao mali organizovao sa drugovima predstavu u dvorištu, gde su na metalnim konstrukcijama postavljali zavesu, koja je za njih predstavljala scenu. Sa 12 godina počeo je da glumi u pozorištu Roda, pomoćnoj sceni pozorišta Manjež. Takođe još u tom periodu je sa majkom posetio operu Don Kihot.
Sa 17 godina odveden je u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj. Tamo je završio jer je, sa svojim drugovima, krao jabuke iz vagona, koji su Nemci slali svojim vojnicima na Istočni front. S obirom da je bio mlad i zdrav, nisu ga smestili u gasnu komoru, nego je bio u radnom logoru. Tamo je upoznao majstora Bergamana sa kojim se sprijateljio. Bergaman mu je mnogo pomogao donosivši doručak, dovodivši ga svojoj kući i na kraju, 1944. godine mu je pomogao da pobegne iz logora, davši su nemačku propusnicu.
Preživeo je i tri bombarovanja, ali i Goli otok. Tamo je proteran zbog ruskih knjiga koje je posedovao, a bile su zabranjene. „A dobro, nije tako strašno kao što pričaju. Leto, zima, leto, zima, leto, zima… i kraj“ ovako je Vlasta dočarao Goli otok.
Takođe, njegova simpatična izjava, koja se stalno prepričava, je iz dijaloga sa njegovom ženom Nadom, a glasi: „ Počelo je bombardovanje 1999. i ja spavam, a žena me budi. Kako možeš da spavaš dok nas bombarduju? Nado meni je ovo treće bombardovanje.“.
Ženio se tri puta, a rekao je da mu je treći brak, sa Nadom Veselinović, bio najslađi. Sa bivšom ženom Božicom ima ćerku Dubravku. Božica je prolazila kroz teške trenutke dok je on bio na Golom otoku i nakon toga je svako krenuo svojim putem. Ona je otputovala u Ameriku gde je zapocela novi život. Takodje, Vlastina ćerka, Dubrakva, živi u Americi sa svojom decom.
Neke od najznačajnijih predstva u kojima je glumio su „Hamlet“, „Sumnjivo lice“, „Ne šetaj se gola“, „Kad su cvetale tikve“, „Gospodja ministarka“. Što se tiče filmskih i serijskih ostvarenja mogu se istaći „Orlovi rano lete“, „Na slovo na slovo“, „Kamiondžije“, „Grlom u jagode“, Tesna koža“, Pozorište u kući“, „Otvorena vrata“, „Bolji život“, „Ivkova slava“, „Vojna akademija“, „Montevideo bog te video“, „Mala noćna muzika“.
Pored glume, Vlastina velika strast je bio i ribolov. Jednom prilikom je rekao da je pecao na skoro svim rekama koje teku bivšom Jugoslavijom. Takođe je mnogo voleo životinje. Kroz šalu je istakao da mu je neostvarena želja bila da postane džez pevač.
Nije nepoznata činjenica da je bio veliki ljubitelj košarke, a posebno njegove Crvene zvezde. Nije propustao nijednu njihovu utakmicu i kao vernom navijaču, dodelili su mu sezonsku kart.
Na pitanje, koje mu je postavljeno od strane novinara, kako provodi vreme u karantinu, njegov odgovor je bio: „ Pa nisam provodio, šta sam provodio, gubio sam vreme. Šta da radim? Izgubljeno vreme, nešto ste hteli, nešto ste mogli, ali niste, izgubili ste to i dobili ovo što sad imamo.“ Ista ta korona, koja ga je tada zatvorila, danas, 24. marta ga je usmrtila.
Večna mu slava i hvala za sve što nam je podario!
Autor: Teodora Kijanović
