Nerazumevanje duha prošlosti- od Nemanjića do Aleksandra od Jugoslavije

Društvo istorija

    Nije potrebno biti stručnjak za kinematografiju da bi određene nedostatke serija i filmova koji se bave prošlošću i imaju istorijsku sadržinu odredio kao nekompetentne ili pak, teže rečeno, pogubne po razumevanje istorijske stvarnosti. Iskrivljena stvarnost je često gora od nepoznavanja prošlosti, jer nepoznavanje je samo prvi stepen ka planskom ili slučajnom izmenjivanju istorijske realnosti. 

    Serije koje se u poslednjim mesecima i godinama emituju na našim tv ekranima su pokazale da je uloženo pregršt novca u takve projekte, ali se nije izdvojilo dovoljno budžeta da stručnjaci daju svoju sliku i doprinos izradi serija koje se prevashodno bave srpskom istorijom. Pitanja za istoričare su usledila nakon pogubnih i neuspelih epizoda koje su emitovane i negde na sreću stručnjaka, dobar broj gledalaca koji nisu poznavaoci istoriografije, je uvideo da nešto ne valja. Svakako, tu su i „hejteri“ kojima ništa nije dovoljno dobro i naravno da bi bilo neozbiljno reći da su serije Nemanjići i Aleksandar od Jugoslavije potpuni promašaji, ali da je moglo mnogo ozbiljnije i bolje, apsolutno. 

    Senzacija, zanimljivost po svaku cenu, bučni naslovi su deo današnje filmske, književne, ali nažalost i naučne scene. Tako je i u ovim slučajevima o kojima se ovde govori. Kome objasniti da preskakanjem preko ključnih tema, poistovećivanjem sa istorijskim ličnostima, njihovo posmatranje iz našeg egoističnog ugla jednostavno ostavlja pogubne posledice za novije generacije, ali i za one koji o istoriografiji ne znaju dovoljno. Duh vremena je promašen, a serija o srpskoj srednjevekovnoj dinastiji daje utisak kao da posmatramo ljude iz našeg okruženja obučene u  odore vremena koje treba da predstavljaju, pritom sve to nema veze za njihovim glumačkim sposobnostima, već sa tim na koji način se ulazi u psihilogiju, ceremonijal i kulturu ondašnjih ljudi.

    Jedna od meni upečatljivijih scena, jeste jedan od razgovora Stefana Nemanjića i bugarskog cara Kalojana, koji su predstavljeni na jedan način koji zasigurno ne priliči ceremonijalu i načinu ophođenja tog vremena. Njihov razgovor teče kao između dva dobra prijatelja koja su se srela na ulici, pritom izgubivši iz vida da je u pitanju srednji vek i tako zapodenuvši priču, bez formalnosti, olakšano, direktni jedan prema drugom itd. Jedan od pregršt primera.

    Što se druge serije tiče, ona za svoj temelj uzima roman Vuka Draškovića Aleksandar od Jugoslavije, što je naravno mnogo lakše nego uzeti par naučnih i „dosadnih“ dela naših eminentnih istoričara, ali zamiljivosti, glorifikacija i subjektivnost su uvek bliže srcu. Nisu ti ljudi isto govorili, ponašali se, živeli i još jednom, neće izgled scena, odore i efekti pomoći u razumevanju duha prošlosti, nego će samo izazvati još veći jaz i podeljenost kakva je danas zastupljena, a razumevanje i istinitost će ponovo ostati u ambisu, pritom uz znak pitanja, da li su preživeli tolike godine i da li ćemo, kada se odlučimo da posle toliko zapomaganja pomognemo da izađu na svetlost dana, pronaći samo njihove leševe.

Autor: Miloš Simeunović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *