Magareće mleko, zašto je toliko skupo?

Društvo

Ova nimalo lenja , umiljata i radoznala  životinja, pomalo i zaboravljenja na našim prostorima se pre pojave mehanizacije, koristila kao tovarna životinja. Spada u porodicu kopitara, a u našoj zemlji, na farmama koje su počele polako da se razvijaju srećemo balkanskog magarca koji vodi poreklo od somalijskog koji je podvrsta afričkog divljeg magarca. Domaćeg balkanskog magarca karakteriše snažna, čvrsta konstitucija, skladna građa i kompaktan telesni okvir. Glava je ravnog profila, sa dugim ušima, koje su iznutra obrasle svetilm, a po rubovima tamnijim dlakama. Telesne mase od 180 kg, niskog rasta i prilagođeni kretanju  po kamenitim stazama, budući da imaju veoma čvrsta i tvrda kopita. Životni vek magarca je 40 godina.

U hrišćanskoj religiji magarac odnosno magarica zauzima mesto puno poštovanja. Hrišćanski simbolizam je dubok i mnogostruk, ali jezgro leži u statusu i karakteru ove životinje. U Bibliji ona ima simboličko značenje i u oba Zaveta je poštovana životinja i spominje se na 173 mesta, čest je motiv u prazničnim pesmama i religioznim umetničkim delima. Kroz istoriju magarac je simbol rada, mira i ponekad bogatstva. Imati puno magaraca u biblijskom svetu je značilo biti bogat čovek, a jahanje na magarcu  je bila najčešća  alternativa pešačenju. Starohrišćanski apokrif pominje da je jedan isti magarac verno pratio Isusa Hrista od njegovog rođenja do smtri. On je uz vola bio na rođenju Isusa Hrista i na magarcu je pred Herodom bežao u Egipat. Na magarcu on pobednički ulazi u Jerusalim na Cvete u biva dočekan kao Mesija. Njegov izbor magarca umesto konja bio je Božiji način da kaže da je došao kralj koji će služiti i spašavati potlačene. Magarac se ožalostio kada je ugledao Isusa Hrista na krstu, okrenuo se leđima kako ne bi gledao, ali ga nije mogao ostaviti. Senka krsta pala je na ramena i leđa magarca, koji  je sve vreme stajao pod njim, bolno njačući zbog Hristovih muka. Krst obeležavanja nalazi se i danas na magarcima kao svedočanstvo o ljubavi i predanosti magarca.

Sa dolaskom mehanizacije u živote ljudi, potreba magarca kao tovarne životinje se promenila, ali se zato koristi i gaji, za dobijanje mleka, sira, raznih farmaceutskih proizvoda. Iako je ovakav vid gajenja magarca u Srbiji i dalje egzotika, atrakcija i više turizam, broj farmi i farmera koji se odlučuje za čuvanje magaraca i dobijanje proizvoda koji se odlikuju visokom zdravstvenom blagodati je u blagom porastu. Još su Stari Rimljani mleko od magarice smatrali za lekovito piće. Kleopatra se kupala u magarećem mleku kojim je negovala svoju kožu. Hipokrat je govorio da magareće mleko ima revitalizujuće dejstvo na ceo organizam i da utiče na jačanje imunog sistema kao i protiv hroničnog umora. Zašto je toliko skupo? Razlog je komplikovan proces muže i male količine mleka. Litar magarećeg mleka se na tražištu može  platiti 40-50 evra, cena je opravdana, pošto su problem male količine mleka, koje iznose od 500 do 800 grama dnevno. Magarica može da daje mleko samo u periodu laktacije, odnosno samo kada ima pulad, a jedna magarica da najviše 40 litara mleka u toku dve godine. Za proizvodnju jednog kilograma sira potrebno je čak 8-12 litara mleka. Mleko može da se pije sveže, odmah nakon muže, zato što ne sadrži štetne bakterije, pa samim tim i nije potrebna pasterizacija, a viskon nivo enzima ukazuje na to da je ovo mleko i prirodni antibiotik. Sadrži 60 puta više vitamina C nego kravlje, A, D, E vitamine, imunoglobulin, poboljšava imunosistem ljudi koji su na hemoterapiji. Preporučuje se kod plućnih bolesti, asme, bronhitisa i suvog kašlja. Magareće mleko ima najmanji procenat mlečne masti, a po proteinskom sastavu izuzetno slično ljudskom, odnosno majčinom. Mleko je slatko jer je bogato laktozom, bez posebnog mirisa. Od magarećeg mleka prave se najfiniji kozmetički preparati, sapuni i kreme za lice. Izuzetno kvalitetno mleko.

Životinje nisu skupe kada je u pitanju tip objekta za smeštaj, pored toga jedna je od retkih životinja koje podnose pašu gde su dosta loše trave,  jako su zdrave i otporne. Problem bi predstavljali zimski dani , kada za hranu može da se potroši veća svota novca u zavisnosti koliko grla krdo broji. Pored toga potrebna je ljubav i volja za rad sa ovim plemenitim životinjama. Magarac je životinja koja voli prisustvo čoveka.

Svetski dan mleka obeležava se 01.juna.

Autor: Marija Jovičić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *