Azijski gigant već godinama projektuje i podiže gradove koji poštuju ekosistem. Gradnja prvog ovakvog grada – Liuzou gotova je prošle godine. Prema advokatskoj kancelariji ClientEarth, koju predvodi najuticajniji advokat u borbi protiv zagađenja – James Thornton, ideja ovog tipa životnog staništa je da se zakoni njihove gradnje i funkcionisanja prilagode zaštiti prirode.
U Kini je, zbog zagađenja vazduha, na snazi narandžasti alarm. Zagađenost vazduha ocenjuje se posredstvom četiri alarma – plavim, žutim, narandžastim i crvenim alarmom. Većina kineskih gradova ubraja se među najzagađenije gradove sveta.
Liuzou
Grad Liuzhou udaljen je od velikih industrijskih gradova, a prostire se na 175 hektara duž reke Liudžiang. Gradske zgrade, koje su završene prošle godine, pokriva više od 40.000 stabala i gotovo milion biljaka više od 100 različitih vrsta.
U određene infrastrukture, koje uključuju dve škole, kancelarije, kuće i bolnice, postavljene su solarne panele za prikupljanje energije i opskrbu grada. Takođe, podstiče se korišćenje javnog prevoza kako bi se izbegla privatna vozila.
Projektom koji je dizajnirao Stefano Boeri apsorbovaće se skoro 10.000 tona ugljen-dioksida i 57 tona zagađivača godišnje. Za 12 meseci proizvešće oko 900 tona kiseonika. Na ovaj način vegetacija će poboljšati kvalitet vazduha, niže temperature i stvoriti prirodne barijere od buke, pored doprinosa biodiverzitetu regiona i stvaranja staništa za lokalnu faunu.
Eko-grad Tiandžin
Tiandžin nastaje zajedničkim naporima vlada Kine i Singapura da razviju održiv grad, kao znak odlučnosti obe države da sačuvaju životnu sredinu, resurse i energiju. Dizajn ovog grada fokusiran je na tri ključne tačke, a to su: planiranje zemljišta, transport, zelena i plava mreža. Inspirisan je primerima gradskih četvrti u kojima je sve blizu: poslovni park, prodavnice i kuće. Ovaj režim će sprečiti ljude da koriste privatni prevoz.
Međutim, ako je neophodno posegnuti za mobilizacionim sredstvima, najbolja opcija biće javni prevoz: opština će imati široku mrežu za sve svoje stanovnike, poput lake železnice koja će stići do bilo kog dela grada. Takođe, prednost će dati pešacima, biciklistima i javnom prevozu, sa njihovim odgovarajućim trakama, pre privatnih vozila.
Na kraju, isplanirane su velike zelene i plave mreže, odnosno područja vegetacije i vode. Planiranje grada, izgrađenog na 150 km udaljenosti od Pekinga, započeto je 2007. godine, a od 2020. godine u njemu može da živi i do 350.000 ljudi. Grad koristi solarnu i energiju vetra za snabdevanje. Pored toga, otpadne vode i kišnice se tretiraju savremenim sistemima i obnavljaju za ponovnu upotrebu. Podeljen je na šest okruga: Lifescape, Eco Valley, Windscape, Solarscape, Earthscape y Eco-corredores. Svaki od njih ima različit pejzaž i dizajn, tako da stanovnici mogu da biraju gde bi želeli da žive.
Reciklaža je lozinka za grad, ne samo kada je reč o otpadu, već i o vodi. Više od 60% smeća generisanog u gradu reciklira se u obližnjem postrojenju, do kojeg se prebacuje podzemnim cevima, a kišnica se reciklira u drugom postrojenju za prečišćavanje.
photo: i.blogs.e
Vertikalne farme
Reč je o metodu koji se pokorava ruralnom egzodusu koji je pretrpela Kina, zajedno sa potrebom za novim ekološkim gradovima. U skladu s tim, grad Šenzen ima šest vertikalnih farmi koje je dizajnirao studio Vincent Callebaut. U njima se uzgaja hrana, dok se u njihovim unutrašnjim prostorima nalaze kancelarije, domovi, prodavnice, pa čak i pozorišta. Ovi tornjevi takođe mogu sakupljati i skladištiti kišu i prerađivati iskorišćenu vodu. Pored toga, pokriveni su biljkama da bi poboljšali kvalitet spoljašnjeg vazduha.
Očuvanje reke Jangcekjang novi prioritet
Kina je prvog januara 2020. godine uvela desetogodišnju zabranu plovidbe i ribolova u područjima uz obalu reke Jangce. Ribolovni moratorijum je zamišljen kao ključni potez u borbi protiv iscrpljivanja bioloških resursa i degradiranja biološke raznolikosti reke Jangcekjang, koja je dugo patila zbog delovanja ljudi, uključujući prekomerni ribolov, zagađenje i izgradnju brana.
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede i seoskih poslova Kine, krajem prošle godine, navedeno je da je do tog momenta oko 80.000 ribarskih čamaca i 100.000 ribara prestalo da lovi u nekoliko regiona duž reke Jangce. Zamenik ministra Ju Kangdžen veruje da će, ako ljudi nastave da poštuju ovu zabranu, problem istrebljivanja vodenih vrsta biti rešen i pre roka koji su postavili.
Autor: Sofija Marković
