Kada pitate prosečnog ljubitelja NBA košarke iz osmadesetih koji im je tim najomraženiji, verovatno će svi istog momenta reći da su to Detroit Pistonsi. Ono što je ipak činjenica je da su Pistonsi promenili način igranja košarke. Bili su totalno drugačiji od drugih. Oni su igrali košarku na način koji do tada nije bio viđen.
NBA liga je osamdesetih godina bila liga u kojoj su apsolutno dominirali Lejkersi i Boston Seltiksi. Glavnu reč u dve ekipe su vodili Medzik Dzonson i Leri Bird.
Kakva je to samo košarka bila! Antologija! Neponovljivo! Svako finale koje su ova dva tima odigrala osamdesetih godina spada u domen največih klasika. To su umetnička dela od košarke. Svaka utakmica je bila bolja od prethodne. Koliko samo legendarnih poteza, izjava i ostalih stvari. O intenzitetu same igre je izlišno govoriti, prštalo je na sve strane. Onda su se pravo niotkuda pojavili oni i stali na rep svima. Atipična ekipa sa atipičnim stilom igre. U vreme kada se igrala jako brza košarka i kada su se utakmice neretko završavale izuzetno visokim rezultatima, Detroit Pistonsi su prvi počeli da primenjuju koncept odbrane kao način na koji ekipa može da pobeđuje.
Dok su ostali jurcali sa jedne na drugu stranu terena i brzo završavali napade, Pistonsi su cedeili vreme i igrali kontrolisano i sporo. Dok su ostali trčali tranzicije, Pistonsi su igrali na postavljene napade. Osim po stilu igre, ostali su upamćeni po još nečemu. Tuče, unošenja u facu, faulovi za zatvor, provokacije, Pistonsi nisu prezali ni od čega. Za pobedu su bili spremni da učine sve, makar ih ceo svet mrzeo.A mrzeli su ih. I to žestoko. Mržnja koju su osećali od ostatka lige je ekvivalentna ljubavi koju su osećali u svom gradu. A ta ljubav je zaista bila velika.Ovu čudnu ekipu je sklopio čuveni generalni menadžer Džek Meklaski. Prvi došljak u Detroit je bio Ajzea Tomas jedan od najboljih plejmejkera svih vremena. Interesantna je priča da Tomas zapravo nije planirao da ide u Detroit, želeo je u Čikago Bulse. Sledeća pridošlica je bio centar Bil Lejmbir koga je Meklaski doveo iz ubogih Klivlend Kavalirsa, koji tada, kao i danas, nisu znali ni gde udaraju ni šta rade.Tomas i Lejmbir su obojica rodom iz Čikaga ali iz totalno različitog društvenog miljea. Bil je bio dete bogatih roditelja i naslednik imanja. Finansijski je bio obezbeđen i nije uopšte morao bilo šta da radi u životu.
Tomas je sa druge strane odrastao u strašnom getu Čikaga. Beda, siromaštvo, pucnjave, ubistva, epidemija kreka, sve je to bila svakodnevnica u njegovom odrastanju.
Kao što sam već pomenuo, ovi Pistonsi su bili jako čudna ekipa, pogotovo za vreme u kojem su igrali. Bekovi koji uglavnom igraju na poludistanci, krilo koje igra leđima prema košu, krilni centri koji skaču u napadu i igraju odbranu, centar koji ne igra leđima prema košu nego šutira trojke. Titula je bila glavni pokretač ovog tima, toliko su želeli da je osvoje da su nekad znali da odu u krajnost. Jednu stvar ipak niko nije mogao da im ospori, bili su definicija tima, igrači su bili spremni da poginu jedni za druge. Sebičluk i samoisticanje u ovoj ekipi nije bila dozvoljeno, svi su morali da budu deo tima. Ko to nije mogao da isprati, nije imao mesta u ekipi. Igrači su žrtvovali svoj broj poena, redukovali su svoje šuteve i pristajali na manju minutažu kako bi otvarali prostor za druge saigrače. Tomas je otvarao prostor Džo Dumarsu, Bil Lejmbir je radio isto Džejmsu Edvardsu. Primer su sledili i ostali igrači. Jedini koji nije hteo da se odrekne svojih minuta i svojih šuteva je bio Adrian Dentli. Ajzea Tomas je zajedno sa Džekom Meklaskim pokrenuo trejd i Dentli je poslat u Dalas u zamenu za Marka Agvajera. Dentli ovaj potez nikad nije oprostio Tomasu „Znam da je to tvoje maslo, uništiću te!!!“ rekao je Dentli Tomasu kada su prvi put igrali jedan protiv drugog. Mark Agvajer nije bio bolji igrač od Dentlija ali je bio spreman da se podredi kolektivu i bio je spreman da otvori prostor Denisu Rodmanu. Rodman je branio sve pozicije i skakao kao lud. Džo Dumarsa je Džek Meklaski iskopao na draftu 1985. Ako su Tomas i Lejmbir bili spiritualne vođe i uz Mahorna najveće kavgadžije u ekipi, Dumars je bio onaj glas razuma koji se brinuo da misli ekipe uvek budu usresređene na pobedu. Džo je bio tih momak ali je na terenu bio napast. Bio je sjajan defanzivac i odličan šuter sa poludistance.
Rik Mahorn je verovatno jedan od najčvršćih i najgrubljih igrača ikada, u Pistonse je došao iz Vašington Buletsa. Mahorn je bio toliko grub da je dobio nadimak McNasty , odnosno MekPodli. Njegova zamena je bio nekadašnji Jehovin svedok Džon Sali. Sali je bio veoma agresivan igrač, ali ne i prljav.
Vini Džonson je imao ulogu šestog čoveka u ovoj ekipi. Džonson je imao nadimak ,,Mikrotalasna”, zbog sposobnosti da u kratkom vremenskom periodu ubaci 15-20 poena, sa sve svojim pravolinijskim izbačajem.
Trener ove ekipe je bio legendarni Čak Dejli. Za Dejlija mnogi kažu da je bio prava očinska figura igračima u svim timovima u kojima je radio. Njegov karakter niste mogli da poistovetite sa onim što su Pistonsi radili na parketu. Ali je Dejli jako dobro znao da je taj stil igre jedini način na koji ekipa može da pobeđuje.
Pistonsi su pre osvajanja prve titule doživeli dva teška nokauta. Prvo 1987. kada su igrali finale istoka protiv Bostona. Pistonsi su imali prednost od 3-2 i meč loptu u Boston Gardenu da zatvore seriju. Pistonsi imaju poen prednosti i loptu na pet sekundi do kraja. Tomasovo dodavanje prema Lejmbiru je presekao Leri Bird i asistirao Denisu Džonsonu koji je postigao poene za pobedu. Boston je na kraju dobio i sedmu utakmicu.
Naredne godine su igrali finale gde su ih čekali Los Anđeles Lejkersi. Pistonsi su imali vodjstvo od 3-2 i dve utakmice u Los Anđelesu da pokušaju da se dokopaju titule.
Ajzea Tomas je u šestoj utakmici doživeo tešku povredu skočnog zgloba, ali je odbio da izadje iz igre. Tomas je skakutao na jednoj nozi i ubacio 25 poena u trećoj četvrtini, 43 ukupno na meču. Pistonsi su bili na dohvat ruke od šampionske titule. Nisu izdržali. Lejkersi su utakmicu dobili 103:102. Na kraju su Lejkersi dobili u neizvesnoj završnici i sedmu utakmicu.
Većina timova bi se nakon dva ovakva poraza potpuno raspala, ali ovi Pistonsi su bili skrojeni od dobrog materijala. Čekali su sledeću sezonu i servirali hladnu osvetu Lejkersima. U finalu 1989. Pistonsi su razmetlali aktuelne šampione sa 4:0 i titula je konačno bila u Mičigenu. MVP finala je bio Džo Dumars.
NBA liga je pred start sezone 1989/90 pokrenula ekspanzijski draft. Upravo na tom ekspanzijskom draftu Rik Mahorn je završio u Minesota Timbervulvsima, tada novoj franšizi u ligi. Džek Meklaski se svim silama borio da zadrži Mahorna ali nije uspeo. Mahorn je za svoj odlazak u Minesotu saznao tokom proslave titule. „Ovo je pokazatelj da u ovom poslu nema emocija. Šta smo sve prošli zajedno i on je otpušten pred šampionsku paradu“ rekao je razočarani Džon Sali kome je Mahorn bio mentor. O tome koliko je Mahorn bio bitan za ovu ekipu govore i reči Ajzee Tomasa „Odlazak Rika je bio početak našeg kraja“.
Odbranu šampionske titule su Pistonsi počeli dosta kilavo. Ekipa nije imala tu energiju, izgledali su zasićeno i umorno, a onda je Čak Dejli u startnu petorku ubacio Denisa Rodmana. Rodman je svojom neverovatnom energijom pokrenuo celu ekipu i Pistonsi su opet igrali svoju prepoznatljivu igru.
Pistonsi su u plejofu redom izbacivali Indiana Pejserse, potom Njujork Nikse, dok su finalu konferencije pobeđeni Džordanovi Bulsi u sedam utakmica. Finale su igrali protiv Portland Trejl Blejzersa predvođenih Klajdom Drekslerom i Teri Porterom i pobedili posle pet utakmica, te tako odbranili šampionski prsten.
Kraj ere Loših momaka je usledio sledeće sezone nakon poraza od Čikago Bulsa u finalu istoka. Pre kraja četvrte utakmice Tomas i Lejmbir su prevodili odlazak ekipe sa terena. Pred tunelom ih je čekao uplakani Džek Meklaski, koji je izgrlio svakog igrača ponaosob, svestan da je eri došao kraj.
Nedugo zatim počelo je rasipanje. Prvi su otišli Džek Meklaski i trener Čak Dejli. Ekipu je posle napustio i Denis Rodman. Bil Lejmbir je stavio tačku na karijeru 1994. Ajzea Tomas je završio karijeru nakon povrede ahilove tetive iste sezone. Poslednj podsetnik slavnih dana je bio Džo Dumars koji je u timu ostao do 1999. kada je i završio karijeru.
Pistonsi su zaista bili totalno drugačiji od svih šampionskih ekipa do tada.
Prvi su počeli da stavljajju akcenat na odbranu, kontrolu skoka i kontrolisane napade. Prvi su se detaljno spremali za svakog protivnika i posvećivali maksimlanu pažnju na usporavanje ili zaustavljanje najopasnijih protivničkih igrača. Prvi su radili na tome da imaju što više skokova u napadu kako bi usporili i ugušili ritam protivničke ekipe. Pistonsi su ekipa koja je promenila shvatanje košarke time što su igru u odbrani stavili na prvo mesto. To je stil igre koji je i slabijim timovima davao nadu da mogu da pobede jače i bolje od sebe.
Njih možete da mrzite, ali njih nije bilo briga. Kada čitate o šampionskim ekipama uvek ćete naići na njih. Jednostavno ne možete da ih izbegnete.
Autor: Nemanja Rakanović
