SREĆAN ROĐENDAN MAJKL DŽORDANU, NBA KOŠARKAŠU SVIH VREMENA.

Majkl Džefri Džordan (17. februar 1963. ) rođen u  Bruklinu,  bivši američki košarkaš NBA, mnogi ga smatraju najboljim košarkašem svih vremena.

Majkl Džordan je u NBA proveo 15 punih sezona sa 30,12 poena po utakmici u regularnoj sezoni (najviše u NBA). Osvojio je 6 NBA šampionata sa Čikago Bulsima, bio 10 puta najbolji strelac i 5 puta najkorisniji igrač lige. Devet puta je izabran u prvu odbrambenu petorku, a 3 puta je bio najbolji po broju ukradenih lopti. Od 1983. se rekordnih 49 puta pojavio na omotu časopisa Sport Illustrated i 1991. bio proglašen za sportistu godine po izboru ovog časopisa. Proglašen je 1999. za „najvećeg severnoameričkog sportistu u 20. veku“ po izboru sportskog kanala ESPN, a drugi je na listi najboljih sportista veka po izboru Asošijeted presa. Njegova mogućnost odraza, koju najbolje dočarava zakucavanje sa linije slobodnih bacanja, i drugi podvizi su mu doneli nadimke „Er Džordan“ i „Njegovo vazdušno visočanstvo“.

Detinjstvo

Mnogo pre nego što je počeo da se bavi košarkom, Majkl je voleo da igra bejzbol sa svojim ocem. Još kao tinejdžer, Džordan je postao poznat u Severnoj Karolini zbog svojih sposobnosti u ovom sportu, i bio je nominovan za najkorisnijeg igrača Bejb Rut lige nakon što je njegov tim osvojio državno prvenstvo. Nakon toga što nije odmah ušao u košarkaški tim srednje škole on je puno vremena provodio vežbajući samostalno I pohađajući razne kampove. Džordanov brat Leri je veoma doprineo da Majkl postane ono što je postao. Iako je bio dvadesetak centimetara niži od Majkla, redovno ga je pobeđivao u igri 1 na 1 i postepeno ga je učio da treba stalno da se takmiči. Pre početka školske godine, Majkl je narastao do 190 cm i bio je samouveren da će ući u tim.

Majkl Džordan u Bulsima

Čikago Bulsi su na NBA draftu 1984. izabrali Majkl Džordana kao trećeg pika, dok su ispred njega bili Hakim Olajdžuvon (Hjuston) i Sem Boui (Portland). Početkom osamdesetih, Bulsi su bili jedan od lošijih timova a dolasko Džordana počeli su da se dižu. U svojoj prvoj sezoni u Bulsima, Džordan je bio najbolji strelac (28,2), skakač (6,5), asistent (5,9) i imao najviše ukradenih lopti (2,4) po utakmici. To mu je donelo nagradu za rukija godine, mesto u Ol-star timu, ali je Čikago ispao u prvoj rundi plej-ofa. Ista sudbina se ponavljala narednih 5 godina. Bulse su redovno izbacivali Seltiksi ili Pistonsi, a najveći problem je bio što nije bilo igrača koji bi pomogao Džordanu. 

Svoj status NBA superzvezde zapečatio je kada je pobedio na takmičenju u zakucavanju na Ol-star vikendu 1988. kada je zakucao sa linije slobodnih bacanja. Džordan je uspeo da svojim ponašanjem i igrom poveća popularnost NBA lige kako u SAD tako i u Evropi. Takođe je i svoje sponzore, među kojima i kompaniju Najki, „uzdigao u nebesa “. Tinejdžeri su ga obožavali, njegove patike i majice sa brojem 23 nošene su svuda, a reklame su savetovale ljude da „budu kao Majk “. Godine 1988. Džordan je bio vodeći strelac lige i osvojio je titulu najkorisnijeg igrača lige. Bulsi su prvi put došli do finala Istoka, ali su izgubili od Pistonsa.

* Pre početka sezone 1989/1990, tadašnji pomoćni trener Bulsa, Fil Džekson, postao je glavni trener. Tada je predstavio svoj čuveni napad trougao, koji je omogućavao Džordanu da ispolji svoju preciznost, kao i da asistira saigračima, najviše Skoti Pipenu i Horesu Grantu. U finalu Istoka su se ponovo našli Bulsi i Pistonsi, ali su se tek posle sedme utakmice Pistonsi plasirali u finale. U narednom periodu, Džordan je svu pažnju preusmerio na poboljšavanje igre svojih saigrača; Bulsi su više funkcionisali timski, što je rezultiralo prvom NBA titulom. Preko Pistonsa na Istoku i Lejkersa u finalu, Bulsi su osvojili titulu. Džordan je proglašen za MVP-a lige i MVP-a plejofa. I u naredne dve godine, Bulsi su osvajali titulu. Godine 1992. dozvoljeno je profesionalcima da igraju na OI u Barseloni. Tadašnji američki Drim Tim u kome su pored Džordana igrali još i Leri Bird i Medžik Džonson, ali i ostale NBA zvezde, doneo je SAD-u zlato, pobedom protiv Hrvatske u finalu.

*Na kraju sezone 1993/1994 Džordan je šokirao javnost izjavom da se penzioniše, izjavljujući da nema više ambicija da igra košarku. Mnogi su smatrali da je ubistvo njegovog oca 1993.[5] bio glavni razlog za penziju. Posle ovoga, Majk je rešio da ispuni životni san, da igra profesionalni bejzbol. Godine 1994. potpisao je ugovor sa timom Vajt Soks iz Čikaga. Bez Džordana, Bulsi su ostvarili 55 pobeda, a u plejofu su prekinuli niz od tri titule porazom on Njujorka u polufinalu Istoka.

Sezone 1995/1996 Džordan se vratio u staru formu i ponovo je obukao dres sa brojem 23 koji je 1994. povučen[6]. Te godine, Bulsi su postavili rekord NBA lige sa rezultatom 72:10 u regularnom delu sezone. Ekipu koju su činili između ostalih Džordan, Pipen, Rodman i Toni Kukoč mnogi smatraju za najbolju ikada. Bulsi su ponovo postali prvaci, a Džordan je četvrti put postao MVP plejofa.

“Nisam verovao da iko može ovo da uradi, bar ne protiv Seltiksa u “Boston gardenu”. Čini mi se da je ovde danas bio Bog prerušen u Majkla Dzordana.”  Leri Bird, koji ga je tokom sezone osporavao, odao je Džordanu priznanje posle fantastične Majklove partije u Bostonu.

Majkl je bio uzoran lik, idol milionima ljudi. Industriju sportske opreme je podigao na jedan visok nivo, a kompanija NIKE je čak i osnovala poseban brend DžORDAN. Posle njegovog razlaza sa košarkom, NBA liga traži naslednika. Mnogi košarkaši su proglašavani za naslednike Er Džordana, a moguće je da će pravi naslednik uskoro stići u NBA ligu. Iako je postizao dobre rezultate do sada, za Džordanovog sina Džefrija se nagađa da neće postići tako dobre rezultate kao svoj otac

Majkl Džordan je donirao 10 miliona dolara za izgradnju dve klinike u Severnoj Karolini u siromašnim zajednicama u blizini njegovog rodnog grada Vilmingtona. „Vilmington zauzima posebno mesto u mom srcu i zaista mi je drago što mogu da se odužim zajednici koja me je podržavala celog života“, naveo je Džordan.

Jedne od njegovih najboljih izreka:

‘’Propustio sam više od 9.000 pogodaka u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. Čak 26 puta mi je bilo povereno da osvojim poene za pobedu, a ja sam ih promašio. Padao sam iznova, iznova I iznova u životu. I zato sam uspeo!’’

‘’Moj stav je da ako me gurneš nečemu za šta misliš da je slabost, ja ću tu očekivanu slabost da pretvorim u snagu.’’

‘’Talentom se dobijaju utakmice, ali timskim radom i inteligencijom se osvajaju titule.’’

‘’Moj otac je često govorio da nikada nije kasno da uradiš ono što želiš. I rekao je da nikada nećemo znati šta možemo dok to ne probamo.’’

‘’Čak i kada ostarim i osedim, moja strast prema košarci neće nestati.’’

Autor: Marta Mesicki