Kladionica – sport, zabava ili način da se popuni prazan novčanik. Svako joj može naći namenu koja mu u datom trenutku odgovara. Iako statistički podaci pokazuju da poslovanje kladionica, već godinama unazad, prolazi kroz tešku krizu, sve je više pravih patoloških kockara. Takođe, uočen je veliki porast i u broju žena koje redovno posećuju kladionice ili kazina.
Zakonom o igrama na sreću definisano je ko može da organizuje i priređuje igre na sreću, a to je Državna lutrija Srbije. Međutim, ona svoje pravo može da prenese i na druga pravna lica: Mocart, Meridian, Mileniumbet, Balkanbet, Soker, Olimp i druge korporacije koje u našoj zemlji imaju licencu za priređivanje ovog vida zabave.
S pravom se može reći da je sportsko klađenje postalo deo urbane kulture u našoj zemlji. Kladionica je mesto gde se ne odlazi samo da bi se popunio tiket i pratio meč, već se tu ljudi okupljaju da bi se družili, popili piće, pa čak i sklopili neki posao. Kada su u pitanju žene kao posetioci kockarnica, to je najčešće sa ciljem zabave, potencijalnog dolaska do novca ili dolaze kao društvo svom partneru. Ipak, žene ređe razvijaju zavisnost prema ovom hobiju.
Istorija sportskog klađenja datira još iz vremena bivše Jugoslavije, kada su se popunjavali tiketi sa parovima iz Prve fudbalske lige Jugoslavije. Tada je postojao samo jedan priređivač igara na sreću. Međutim, već tokom 90-ih godina , u našoj zemlji su naglo počele da se otvaraju sportske kladionice koje su bile u privatnom vlasništvu. Danas su vlasnici kladionica u Srbiji 10-ak korporacija koje imaju zvaničnu licencu Ministarstva finansija za poslovanje u RS.
Pravila poslovanja kladionica u Republici Srbiji
Član 9 Zakona o igrama na sreću jasno definiše šta je sportsko kladjenje i ko se može smatrati priredjivačem igara na sreću:
„Klađenje su igre na sreću u kojima se učesnik kladi na ishode sportskih (rezultati utakmica, klađenje na trke konja i pasa i slično) i drugih događaja predloženih od strane priređivača, pri čemu okolnost koja odlučuje o dobitku ili gubitku ne sme biti nikome unapred poznata i mora biti takva, da na ovu okolnost ne mogu uticati ni priređivači ni igrači i gde je visina dobitka utvrđena prilikom uplate uloga i kasnije se ne može menjati“.
„Priređivač je pravno lice ili preduzetnik koji u skladu sa ovim zakonom, na osnovu dozvole Vlade, odnosno odobrenja ili saglasnosti Uprave, ima pravo da priređuje igre na sreću“.
Ako su vam prethodne dve rečenice poznate, sigurno je da ste ih čuli gledajući televizijske igre na sreću – bingo ili loto, čije je organizovanje takođe regulisano pomenutim zakonom.
Operateri moraju da ispune i određene uslove kako bi uopšte mogli da konkurišu za dobijanje licence Ministarstva finansija. Ovo su neki od njih:
- Klađenje mogu priređivati samo pravna lica koja imaju sedište na teritoriji Republike Srbije
- Operateri koji žele da konkurišu za licencu moraju imati minimun 150.000 evra na poslovnom računu
- Svako uplatno tj. isplatno mesto mora imati štampač za listiće koji je direktno povezan sa serverom Uprave za igre na sreću
- Kladionica mora biti udaljena najmanje 200 metara od obrazovnih ustanova, kao što su osnovne i srednje škole
- Ulaz svake kladionice mora biti vidno obeležen
U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu takođe smatraju da vreme krize doprinosi rastu broja zavisnika od kocke. Nekadašnji rukovodilac Centra za nehemijske zavisnosti doktorka Snežana Alčaz smatra sledeće:
- „Gotovo da nema pacijenta koji je zavistan od kockanja, a da bar jednom nije popunio tiket u kladionici. Uglavnom se počinje iz zabave i razonode, ali ima i onih koji poznaju fudbal, pa hoće da to znanje unovče u kladionici. Imala sam pacijenta koji je bio poznati fudbaler i koji je sa svojim prijateljima počeo da se kladi zato što poznaje fudbal. Kaže da su imali dojave rezultata za nameštene utakmice. Tako se navukao i postao zavisnik od kocke.“
Kockanje se svrstava u bolesti zavisnosti koje imaju dugotrajan tok i gde se često dešava vraćanje u bolest. Lečenje može da traje i do dve godine.
Uprkos tome što danas na svakom ćošku možete uplatiti tiket, u Udruženju priređivača igara na sreću podsećaju da je pre samo deceniju bilo dvostruko više kladionica u Srbiji. Trenutno ima nešto više od 1.400 registrovanih objekata za klađenje, što Srbiju svrstava na 19. mesto u Evropi. Osim razvijenih (i znatno većih država), ispred Srbije su po broju kladionica Rumunija, ali i manje komšijske zemlje – Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Autor: Sofija Marković
Nisam shvatila koliko je to ukorenjeno u naso kulturi dok nije postalo dovoljnmo „normalno“ da muskarci aktivno o tome govore. I onda sam shvatila da se svi kockaju.