Prvi primerci dzinovske vrste primećeni su u SAD-u i Kanadi, ti stršljeni pčelama otkidaju glave i u kratkom vremenu mogu da ubiju čitava pčelinja društva.
Vespa Mandarinia je gigantski stršljen koji masovno ubija medonosne pčele, ali problem je još veći jer su ljudi u opasnosti.
Krajem prošle godine pčelar iz Kastera u Vašingtonu je proveravao košnice i otkrio je da se hiljade njegovih vrednih proizvođača meda ugušilo. Veliki broj ovakvih slučajeva pokrenuo je upozorenje entomologa i državnih vlasti, kojima je od vitalnog značaja da identifikuju, zarobe novu kugu i pokušaju da je eliminišu pre nego što se slegne i proširi.
Vespa Mandarinia je poreklom iz Japana u kojem se godišnje prijavi oko 50 smrtnih slučaja. Postoje rizici i po javno zdravlje s obzirom da stršljen ubrizgava 7 puta više otrova od normalne pčele i to sa šiljkom za višestruku upotrebu koji lako prodire u normalnu odeću.
Stršljen može dostići dužinu potpuno odraslog palca, a u grupi od dvadeset do trideset primeraka mogu izbrisati koloniju od 50.000 evropskih medonosnih pčela u roku od nekoliko sati.
Prema profesoru Justin Schmidt azijski divovski stršljen je najstrašniji insekt na svetu.
Još uvek nije jasno kako su insekti došli do Severne Amerike da li kao slepi putnici u prevozu robe ili namerno, ali od presudnog je značaja da sada stanovništvo bude svesno potencijalnog uljeza, u suprotnom bi ekosistem mogao biti ozbiljno oštećen.
Divovski stršljeni su najagresivniji krajem leta i početkom jeseni, za to vreme bi se sve više napadale košnice.
Za razliku od japanskih medonosnih pčela koje su razvile odbrambeni mehanizam, američke pčelinje zajednice su izložene napadima čak i više nego u Nemačkoj gde su pčele takođe ugrožene.
Vespa Mandarinia ima širi opseg ishrane od ostalih vrsta stršljena. Oni obično napadaju plen smešten na dva kilometra od gnezda, ali je zabeleženo da putuju čak i osam kilometara u potrazi za hranom.
Režim lova uključuje jednog radnika stršljena koji hvata po jednu medonosnu pčelu ispred ulaza u košnicu, stršljen ubija pčelu odvajajući glavu od ostatka tela na grudnom košu, a zatim je žvaće u gumenastu pastu za transport nazad u gnezdo gde se hrani larvama.
Evropske medonosne pčele praktično su bespomoćne protiv ovog predatora jer nisu razvile strategije za odbranu svojih kolonija. Ubodi medonosne pčele nisu efikasni u odvraćanju stršljena jer robusna kožica Vespa Mandarinia nije podložna tim ubodima.
Autor: Aleksandra Stanimirović
