Milan Obrenović je bio srpski knez od 1868. do 1882. godine i srpski kralj od 1882. do 1889.
Rođen je 22. avgusta 1854. godine u rumunskom gradu Marašešti koji se nalazi u blizini Jašija, a preminuo je 11. februara 1901. godine u Beču.
Milan je živeo sa ocem Milošem koji je 20. novembra 1861. godine poginuo u bitki protiv Turaka koja se vodila u blizini Bukurešta. Nakon toga, preselio se kod majke koja o njemu nije vodila računa. Kada je imao šest godina, njegov staratelj i rođak je postao srpski knez Mihailo Obrenović. On ga je doveo u Kragujevac i dodelio mu je guvernantu koja ga je vaspitala.
- maja 1868. godine knez Mihailo je ubijen u Košutnjaku. Milan je izabran za naslednika, ali do njegovog punoletstva vladalo je namesništvo koje su činili general Milivoje Petrović Blaznavac i političari Jovan Ristić i Jovan Gavrilović.
- Preuzeo je vlast od namesništva.
Oslanjao se u svojoj vladavini najviše na vojku, pa je izrazito radio na njenom pojačanju. U spoljnoj politici se oslanjao najviše na Rusiju. 1876. objavio je rat Osmanskom carstvu, ali ne toliko spremna vojska biva poražena u Prvom srpsko-turskom ratu. Ipak, Srbija je mnogo više uspeha imala u Drugom ratu istih država. Posle tog rata Srbiji je na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost, a u njen sastav su ušli niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Milan je bio razočaran podrškom Rusije za stvaranje sanstefanske Bugarske, pa se od tada u spoljnoj politici oslanjao na Austrougarsku, sa kojom je 1881. sklopljena Tajna konvencija.
Tako je Milan stekao austrougarsku podršku za proglašenje Srbije za kraljevinu, što se i desilo 1882.
Kralj Milan i narod nisu imali dobru saradnju, što je u njemu stvorilo strah od bune. Kao rešenje za svoj strah odlučio je da oduzme od naroda svo oružje – što je definitivno bio povod za izbijanje Timočke bune u istočnoj Srbiji. Buna je ugašena a za nju su okrivljeni bili radikali.
Tromesečni srpsko – bugarski rat koji je 1885. počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja Istočne Rumelije Bugarskoj znatno je oslabio njegov položaj u zemlji.
Kralj Milan je 1888. godine doneo liberalniji ustav, poznat kao Radikalski ustav. Zatim je abdicirao i ostavio vlast sinu Aleksandru i napustio zemlju.
U Srbiju se vratio 1897. godine kao vrhovni komandant vojske, koju je potpuno reformisao i modernizovao.
Zauvek je otišao iz Srbije 1900. godine jer nije podržavao Aleksandrov brak sa Dragom Mašin.
– PREŽIVEO TRI I PO ATENTATA U junu 1871. godine na Milana je izvršen prvi atentat čiji je naziv „Terazijska bomba“. Kada je kočijom prolazio pored stare Terazijske česme, bomba je eksplodirala, ali niko nije bio povređen. Nije otkriveno ko je postavio bombu, ali spekulisalo se da iza ovoga stoji namesnik Milivoje Petrović Blaznavac. Smatralo se da je njegova namera bila da zaplaši kneza kako bi Namesništvo što duže ostalo na vlasti.
- oktobra 1871. godine knez Milan je upao u septičku jamu dok je vršio nuždu u poljskom klozetu u Smederevu. Mogao je da se udavi u fekalijama, ali spasao se jer je kod sebe imao pištolj iz kog je pucao nakon čega su mu dvorjani pritekli u pomoć. Ovaj incident je poznat kao „Smederevski nameštaj“, ali nije utvrđeno da li se radilo o atentatu ili o nesrećnom slučaju. Neki istoričari su tvrdili da su atentatori premazali pod vodenim rastvorom azotne kiseline koji je nagrizao potporne daske klozeta koje su zbog toga pukle.
U julu 1899. godine Đuro Knežević iz Bosne, član radikalne stranke, pokušao je da ubije Milana tako što je na njega ispalio pet metaka. Jedan ga je lakše ranio i ovaj događaj je nazvan Ivandanjski atentat. Zbog toga je kralj postao još suroviji prema radikalima. Nikola Pašić je bio uhapšen, a atentator je streljan.
-NJEGOVE TITULE-
- Jun 1868. – 6. mart 1882. Njegovo Svetlo Visočanstvo knez Milan M. Obrenović od Srbije, 6. mart 1882 – 6. mart 1889. Njegovo Veličanstvo kralj Milan I Obrenović od Srbije, 6. mart 1889 – 11. Februar 1901. Njegovo Kraljevsko Veličanstvo kralj Milan Obrenović, grof od Takova.
-PRIVATNI ŽIVOT-
Osim političkih i istorijskih dešavanja koji su obeležili njegovu vladavinu, kralj Milan ostao je zapamćen po vrlo burnom ljubavnom životu. Ljubavna istorija je bogata raznim aferama, brakovima. Bio je veliki boem.
Prva, velika, iskrena i uzajamna ljubav bila je Leposava Novaković od te ljubavi ostao je veliki neuspeh. Leposava je nakon njihove romanse sačuvala veliki broj ljubavnih pisama kneza Milana kojima je dugo ucenjivala srpsku vladu, preteći da će ih prodati jednoj stranoj državi. Zahvaljujući ovakvom potezu, od države je dobijala pozamašnu nadoknadu.
Prva njegova zakonita žena, Iako su imali istog pradedu, bila je knjeginja Natalija. Iz tog braka dobili su sina Aleksandra.
Pričalo se da je održavao i dalje kontakt sa Leposavom, da je bio i sa Miošonom Katardži, ćerkom svoje tetke, koja je živela na dvoru te je Natalija, navodno, svakoga dana morala da gleda kralja sa svojom ljubavnicom. Kralj je navodno bio i sa Elenom Katardži, koja je bila udata za rumunskog poslanika u Beogradu, sve to je doprinelo rasturanjem njegovog prvog braka.
Budući da je zaljubljive prirode, kralj Milan ubrzo pronalazi još jednu ljubavnicu, Artemizu Hristić, ženu koju nije krasila posebna lepota, a bila je i udata za Milana Hristića, kog je Milan Obrenović stavio za svog ličnog sekretara, kako bi više vremena mogao da provodi sa Artemizom.
Zavodio je žene političkih protivnika, rasipao novac po kockarnicama i svom sinu Aleksandru rekao da je bio intiman sa njegovom izabranicom Dragom Mašin, dovodeći ga do ludila.
Po napuštanju srpskog prestola kralj Milan Obrenović odlazi iz zemlje, on tada upoznaje Dženi Džerom, Amerikanku poznatu po tome što je imala 200 ljubavnika i bila majka čuvenog britanskog premijera Vinstona Čerčila.
„On je jedno od najnecivilizovanijih bića koje sam ikada srela… Manjak manira nadoknađuje prirodnom nadarenošću i blistavom inteligencijom… Ipak nije zaslužio da vlada ijednom zemljom, pa čak ni poluvarvarskom Srbijom.“
„Iako na meniju nisu bili jezici slavuja i mozgovi pauna, nisam sumnjala da je račun bio ekstravagantan, ali Milan apsolutno nije imao osećaj za vrednost novca’’ navodi lejdi u svojoj knjizi.
Njihova romansa zadala je veliko pitanje narodu, da li je Vinston Čerčil zapravo Srbin, to jest, njihov sin? Ipak, to nikada nije potvrđeno niti dokazano. Međutim, činjenica je da je Vinston, nakon smrti majke, zabranio dalje štampanje njenih „Sećanja“, ali i to da je Čerčil 1945. na Jalti, tokom sastanka sa Ruzveltom i Staljinom, insistirao da se ukine monarhija u Jugoslaviji i uspostavi komunistički režim. Ostaje da se nagađa prava istina.
Poslednje dane svog života Milan Obrenović proveo je u Beču sa jakom upalom pluća koja ga je savladala.
„Prijatelju, zar nije strašno da tako mlad umrem?“ Zičiju je često znao da kaže.
Živeo je moćan, jak, buran, pravi boemski život, Milan Obrenović.
Autor: Marta Mesicki
