Coca-cola je prvi put poslužena u apoteci Jakobs 8. maja 1886. godine. Tokom ove godine prodavalo se devet pica na dan. Računovođa kompanije Frank Robinson, imenovao je piće coca-cola, pomislivši da bi dva slova c izgledala dobro pri reklamiranju I tako je stvorio čuveni logo u spenserijanskom krasnopisu.
Flaširanje coca-cole počinje 1899. godine kada je i potpisan prvi ugovor o flaširanju
Pravljenje coca cole započeo je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran konfederacije, apotekar i hemičar koji je u isto vreme radio u farmaceutsko-hemiskoj kompaniji, iz američke države Džordžija.
Piće je nazvao Pembertonova vinska koka, ali je 1886. godine, kada je uvedena prohibicija, modifikovao recept izbacivši alkohol.
U apotekama je kao lek za 5 centi prodavao čašu napitka koji je dobro prolazio, jer se u to vreme smatralo da su gazitana pića veoma zdrava. Pemberton je i sam tvrdio da coca-cola leči razne bolesti, kao što su glavobolje, stomačni problemi i impotencija.
Njena smeša je mogla da se kupi u apotekama kao sredstvo za ublažavanje stomačnih tegoba. Kako se vremenom povećavao broj proizvođača počela je da se povećava i borba oko patenta kao i pravo na upotrebu imena coca-cola, pića koje je nastalo od kombinacije dva sastojka – lista kokaina i plodova tropskog cola drveta, u kome ima dva do tri posto kofeina.
Oko 150 grama lista koke išlo je na 4 litre sirupa, da bi kasnije ta količina bila smanjena, a 1903. godine sveže lišće koke bilo je potpuno izbačeno iz recepta.
Sveže lišće koke je zamenjeno je ostacima iz lišća ove biljke iz koga je izbačen kokain, tako da je ova supstanca ostala samo u tragovima.
Danas je u upotrebi specijalno modifikovano lišće koke koje ne sadrži kokain. Coca-cola sadrži i šećer, fosfornu kiselinu, karbonizovanu vodu, kofein, karamel boju i arome koje su poslovna tajna kompanije.
Autor: Aleksandra Stanimirović
