„Život je kao olovka, svakog dana je sve kraći. Potrudite se da nešto lepo nacrtate dok ga još ima.“ Nebojša Glogovac

Kultura

Nebeski teatar nam je pre tačno tri godine uzeo jednog od najvoljenijih glumaca. 

 

  1. februara 2018. godine, posle teške bolesti, preminuo je veliki Nebojša Glogovac. 

Glogi je rođen 30. avgusta 1969. godine u Trebinju kao sin sveštenika i krojačice. Kao dete se preselio u Pančevo, a kasnije upisao Filozofski fakultet u Beogradu, od kog odustaje nakon dve godine i odlučuje se za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Iza sebe je imao dva braka, prvi sa slikarskom Minom, sa kojom se razveo nakon 18 godina zajedničkog života, i drugi sa Milicom Šćepanović (Glogovac). Iz oba braka ima troje dece, Miloša, Gavrila i Sunčicu. Ostavio je zavidnu serijsku, filmsku i pozorišnu karijeru.  bZlatko, Živac, Simke, Kaja, Golub samo su neke od televizijskih uloga po kojima pamtimo ovog, pre svega, velikog čoveka. 

Neke od pozorišnih predstava u kojima je igrao su: „Sumnjivo lice“, „Metamorfoze“, „Hadersfild“, „Šine“, „Lutalica“, „Lažni car Šćepan Mali“ i mnoge druge. 

Dobitnik je brojnih nagrada, a samo neke od njih su:

  • 1996. godine je dobio nagradu „Ardalion“ za ulogu Vladimira u predstavi „U potpalublju“ 

 

  • 2002. godine nagrada „Miloš Žutić“ za tumačenje Simeona Njega u „Zlatnom runu“

 

  • 2012. godine nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ za ulogu u komadu Branislava Nušića „Sumnjivo lice“

 

  • Četiri godišnje nagrade JDP-a. 

U jednom od intervjuu rekao je da nema ništa protiv karijere u inostranstvu i da je imao ponude koje su se svodile na to da se zapadna publika ubedi da ovde žive divljaci.  U jednom filmu je trebalo da glumi ruskog makroa koji tuče svoje „zaposlene“ što je on odbio. Nedavno je objavljena knjiga o životu Nebojša Glogovca pod nazivom „Glogi“ autora Aleksandra Đuričića. Bio je šmeker, gospodin, veliki glumac i, iznad svega, ljudska veličina kakva se retko gde sreće.  Hvala mu za svaki minut umetnosti koji je podelio sa svima nama i ostavio nam brojne uloge po kojima ćemo ga pamtiti i uživati gledajući njega kao neprekidni izvor inspiracije, mašte, umetnosti i lepote života!

Autor: Vesna Đunisijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *