Tuga današnje misli je povezivanje inteligencije sa obrazovanjem. Vidite, nije tako. Prosto, samo pogledajte ko sve predaje na tim famoznim, velikim, uglednim ustanovama. Zatim bacite pogled na to kakvi stručnjaci i karijere izlaze iz istih tih ustanova. Uočićete da postoji izvesna nelogičnost u povezivanju. Zapravo, da je teško povezati pamet i diplomu.
Zašto je to tako, ne mogu dati tačan odgovor, ali danas sam rešena da o tome pričam kao o pojavi. Izuzeno je teško shvatiti najpre sistem našeg obrazovanja i uočiti koja je poenta svega, a zatim svakoga (ako razmete).
Uviđam da je problem u mehanizmu na kom počiva provera zanja, a on je sadržan u memoriji, umesto u analizi, shvatanju, povezivanju, praktikovanju naučenog. Koliko „pametno diplomiranih“ zna da iskoristi tu svoju pamet? Da li pamet počiva na rečima? Ne bih rekla. Mislim da je potrebna izvesna mera prakse. Da li je praksa ono u čemu nam fakultet pomaže? Pretežno ne.
Mada, mi živimo u društvu gde je za proveru pameti dovoljna diploma, kao za identifikaciju što je lična karta. Posle se čudimo misteriozno dobijenim diplomama!
Normalno je da tako svi žele tu potvrdu, jer ovde svi žele da budu pametni. Dobro, ovde svi misle da već jesu pametni, ali sada imaju i materijalni dokaz za to. Hajde sad mi reci da sam glup! Kako da budem glup, kad sam inženjer!
Ovo rađa ogromnu diskriminaciju onih koji nemaju tu diplomu, tu veoma kvalitetnu i visoku školu. Ti ljudi jedostavno večno ostaju nekompetentni i glupi. Ne pitajte otkud ta relacija. Bolje.
Pametan čovek radi na sebi i u tome vidi uspeh i sreću na svakom polju. Takav čovek diplomu shvata kao ulaznicu, a ne kao krajnji cilj, jer stvarno i jeste tako – prava bitka tek tada kreće, prava pamet tek tada postaje očigledna. Ima takvih, koji žele da budu stručni u određenoj oblasti, ali nažalost ima i onih koji su na suprotnom polu ove priče. Takvi bi možda bili proglašeni zalutalim, ali danas, kada se broj „pametnih sa diplomom“ povećava, oni postaju standard priče. Za takvu priču kraj svakog rada, istraživanja, napredovanja, analize završava se nakod nagrade u vidu diplome. Tu leži problem današnjice. Jedan od razloga je mišljenje tih, tako diplomiranih, da su bog i batina, da su vredniji od drugih, pametniji od pameti i trajniji od večnosti. Oni dođu na neke pozicije, a onda odaju utisak posmatračima da tu pozicijiju nikako ne mogu izgubiti. Zapravo, u skladu sa tom energijom večnog bezobrazluka kojom zrače, uništavaju napredak struke, društva i svakog ko teži tome, ponaosob.
Pametan si? Da, možda imaš uz to i diplomu. Glup si? Šanse da si zauzeo ušuškano radno mesto koje počiva na kompleksima (i onim koji su već bili u fotelji) gotovo su totalne.
Poslušajte ljude oko sebe. Videćete ponižavanje na osnovu obrazovanja svuda, a unižavanje inteligencije po tom osnovu apsolutno uvek. Kada to uočite, setite se da onaj ko to kaže diplomu pameću nije zaslužio i gledajte da vas stručno ne savetuje.
Autor: Jelena Luković
