Sreća prati hrabre, uglavnom za džabe

Društvo

Tako je. Sreća prati hrabre, ali je hrabar čovek ponekad glup. Kada i zašto se to događa? Nije ispitano, ali sumnjam na grešku u shvatanju pojma hrabrosti.

Naime, nije hrabar onak ko sme sve, kod koga postoji potpuno odsustvo preispitivanja i raznišljanja o posledicama. Čuvena rečenica jednom se živi nije mantra hrabrih ljudi. To je odlika, izvinite na direktnosti, glupih.

Hrabar čovek meri reči, jer zna da je reč oštrija od mača. On zna da cilj nije povreda bilo koga i bilo čega. Hrabri ljudi se ne nalaze u onoj neka si mu rekao, jer je hrabar čovek pametan, a pametni ljudi ne silaze do nivoa vređanja i ponižavanja bilo koga na takav način. Dakle, hrabra reč nije uvreda. Lično je mišljenje da je jedina hrabra reč ona iskrena

Hrabar čovek ne meri svoju snagu dižući ruku na bilo koga, a posebno ne na slabijeg. To se zove primer lošeg čoveka i spada u posebnu kategoriju ljudi sa greškom u kodu. Agresija i kompleksi nisu odlika hrabrih, ma koliko bili nategnuto zamaskirani ispred nekakve smelosti da se učini neko, uglavnom loše, delo. Jednostavno, to se zove primitivizam i neprevaziđen problem iz prošlosti.

Hrabar čovek ne skače u vatru tek da bi bio proglašen hrabrim. Hrabar i čovečan ne priča o svojoj hrabrosti. On često i nije svestan da je hrabar, jer mu je to normalno i ništa čudno. On ne očekuje pohvalu, nagradu. Onaj ko to čini zove se licemer i loša kopija ljudskosti. 

Da, skrenusmo sa teme – sreća prati hrabre, evidentno. Razlog leži samo u pokušaju, jer oni koji nisu hrabri ne prave te bitne korake potrebne za sreću. U tome je jedina tajna. Ali, motiv tih koraka (koji leži u shvatanju hrabrosti) deli srećne od večito nesrećnih. Onaj ko prirodno korača, ne gradeći u svojim mislima svakakve nagrade i tome slično biće srećan kada dođe do vrha, a onaj ko je vrh zamišljao kao zveudu na novogodišnjem drvetu prosto neće biti srećan kada shvati da nema nikakve ludorije tamo gore, biće često razočaran, ali to je samo znak da on na vrhu nikada nije bio i da njegova težnja ne leži u hrabrosti, već u tapšanju publike koja je posmatrala to prentranje.

Šta je hrabrost za vas? Da li mislite da ste hrabri? Za koga znate da nikako nije hrabar, a tako silno misli da jeste i želi da bude? 

Da li ste srećni? U čemu leži razlog vaše sreće? Ili niste srećni? Šta vas je učinilo nesrećnim?

Koji je vaš krajnji cilj? Ima li lampica i mirišljavih sveća tamo gore?

 

Autor: Jelena Luković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *