Ovo je priča o timu zbog kojeg se nije spavalo noćima. Priča o timu koji je iz podruma došao na korak od NBA Finala. Priča o nesuđenim šampionima, teoriji zavere i sudijskoj otimačini. Priča o tome kako je Džef Pitri naglavačke okrenuo franšizu koja je bila sinonim neuspeha i lošeg rada. Ovo je priča o kraljevima bez krune– Sakramento Kingsima.
Uspeh je nešto što se retko dešavalo ekipi Sakramento Kingsa.Imaju jednu osvojenu titulu, i to 1951. godine kada su bili smešteni u Ročesteru i kada košarka još uvek nije bila toliko popularan sport. Iako je bilo nekih stvarno odličnih igrača koji su igrali u ovoj ekipi kao što su bili Nejt Arčiblad, Oskar Robertson ili kasnije Mič Ričmond, nikakvog uspeha nije bilo, te je tim uglavnom tavorio na dnu lige, bez neke jasne ideje kako i šta napraviti.
Stvari su počele da se menjaju kada je za predsednika košarkaških operacija imenovan Džef Pitri, nekadašnji student Prinstona, kome je jedan od prvih poteza bio dovodjenje Pita Karila kao pomoćnika, nekada trenera Prinstona i čoveka koji je u modernoj košarci proslavio ,,Prinston napad”.
U ovom sistemu igre su jako bitne dve stvari. Igrač na poziciji centra mora da bude dobar dodavač, ostali igrači na terenu trebaju da budu dobri šuteri, dobri dodavači i da znaju da igraju od lopte. Džef Pitri se više okrenuo ka evropskom tržištu, pa je tako u Grčkoj pronašao momka od 206.cm koji je imao neverovatan skok šut. Taj momak se zvao Predrag Stojaković i Pitri ga je kaparisao još 1996, pune dve godine pre nego što će Peđa stići u Kingse.
Ipak, iako su Kingsi počeli da izgledaju na nekakav normalan košarkaški tim, rezultata i dalje nije bilo, barem prve dve godine a onda se Džef Pitri ponovo razmahao pred sezonu 98/99. Na klupu je seo Rik Adelman, čovek koji je Portlan Trejl Blejzerse vodio do dva NBA Finala. Na draftu je izbor pao na čuvenu ,, Belu Čokoladu” Džejsona Vilijamsa, plejmejkera sa univerziteta Florida.
Vilijams je bio pokretna atrakcija, čovek sa neverovatnim talentom i lucidnošću ali i sa glavom koja baš i nije bila na ramenima. Nakon Vilijamsa u ekipu stiže i Vlade Divac koji se perfektno uklapao u ono što su Kingsi hteli da igraju. Pitri je sve činio da napravi Kingse relevantnima, kao šlag na tortu, uspeo je da izdejstvuje trejd Bilija Ovensa i da za njega dobije veliku zvezdu u liku i delu Krisa Vebera.
Kris Veber je u početku odbijao da pređe u Sakramento ,, Ne želim da igram za tim koji niikada nije pobedjivao”, bile su njegove prve reči kada je čuo da postoji mogućnost da ode u Kaliforniju. Uz iskusnog Vernona Maksvela, Tarika Abdul Vahada, Korlisa Vilijamsona uz pristiglog Peđu Stojakovica, to je bila ekipa sa kojom su Kingsi počeli sezonu. Kingsi su u štrajkom skraćenoj sezoni tek treći put u svojoj istoriji uspeli da izbore plejof. Tamo ih je čekala Juta sa tada već veteranima Džonom Stoktonom i Karlom Melounom. Kingsi su imali 2-1 u seriji i četvrti meč u bučnoj Arko Areni te priliku da zatvore seriju ali je Stokton doneo Juti pobedu šutem u zadnjim sekundama. Juta je na kraju dobila petu utakmicu u Solt Lejk Sitiju i overila prolaz dalje.
Kris Veber je bio najbolji strelac i skakač tima te sezone (20 poena i 13 skokova). Divac je beležio dabl-dabl sa 14 poena i deset skokova, dok je Džejson Vilijams imao skoro 13 poena po utakmici, šest asistencija uz standardnu porciju poteza zbog kojih je publika padala u trans.
Ekipa je naredne sezone ojačana dovođenjem Nika Andersona i Toni Delka. Kris Veber je odigrao svoju najbolju sezonu u karijeri ( 24 poena, 10 skokova, 4,6 asistencija, 1,7 rampi i 1,6 ukradenih lopti po utakmici). Vilijams je dirigovao igrom i bio na 12,3 poena i 7,3 asistencije. Peđa Stojakovic je počeo da dobija sve veći prostor u igri te došao do 12 poena u proseku uz 40% šuta za tri i 90% pogodjenih bacanja. Kingsi su u sezoni normalnog trajanja bili najefikasniji napad lige i ekipa koja je postala jako zabavna za gledanje, pre svega zbog Džejsona Vilijamsa i njegovih mestralnih driblinga i asistencija. I pored svega ovoga, Kingsi su se strašno patili u fazi odbrane.
Kingsi su sezonu 99/00 završili sa skorom 44-38, što je bilo dovoljno za osmo mesto, pa su ih u prvom krugu čekali moćni Lejkersi sa Kobijem i Šekom. Iako je serija otišla u maksimalnih pet utakmica nijedna nije bila neizvesna. Šek i Kobi su kombinovano imali skoro 60 poena u proseku kroz ovu seriju te uz dodatnu pomoć Glena Rajsa eliminisali Kingse.
Za narednu sezonu Kingsi su opet ušli jači. Problem odbrane je rešen dovodjenjem Daga Kristija, koji je stigao u trejdu za Korlisa Vilijamsona. Pitri se na draftu ponovo odlučio za evropskog igrača. Novi član Kingsa je postao najtalentovaniji turski košarkaš Hido Turkoglu. Rik Adelman je u startnu petorku ubacio Stojakovića, dok je klupa dodatno ojačana dovođenjem Bobija Džeksona. Šou je mogao da počne.
Uigranost kostura ekipe je zaista fenomenalna. Mogli su da igraju vezanih očiju. Pasovi iza leđa protivničke odbrane, trojke u tranziciji, protok lopte je zaista bio fantastičan. Često su odigravali kontre bez da spuste loptu na parket. Džejson Vilijams je bio spektakularan, neko zbog koga su ljudi kupovali karte, ali je pravio šou na terenu često na račun rezultata.
Sezonu su završili sa 55 pobeda, najviše u istoriji franšize do tada.
Kris Veber je imao 27 poena i 11 skokova u proseku. Predrag Stojaković je postao legitiman član startne petorke i jedan od najboljih šutera u ligi. Odbrana se zbog Daga Kristija bila među najboljih deset u ligi. U prvom krugu su pobeđeni Finiks Sansi. Kingsi su dobili prvu plejof seriju od svog postojanja.
U narednom krugu su naleteli na one na koje niko ne želi da naleti– Los Andjeles Lejkerse. Najjači tim u novijoj istoriji lige je razmetlao Kingse sa 4-0. Lejkersi su te sezone na putu do druge od tri uzastopne titule izgubili jednu jedinu utakmicu u plejofu. Šek i Kobi su kroz četiri utakmice protiv Kingsa imali zbirno skoro sedamdeset poena prosečno. Od takve sile vam jednostavno nema spasa.
Pitri je shvatio da koliko god bio atraktivan, Vilijams ipak nije igrač sa kojim možeš da napadneš titulu. Bela Čokolada je otpremljen u Vankuver u zamenu za Majka Bibija. Bibi nije bio toliko atraktivan ali je bio dosta pouzdaniji te su njegove dobre partije naterale publiku u Arko Areni da zaborave na Vilijamsa.
Kingsi su u sezoni 2001/02 imali 61 pobedu, najviše u istoriji franšize. Kris Veber je ubacivao 25 poena u proseku, Pedja Stojaković je postao All-Star igrač, Dag Kristi je igrao odbranu, Divac je razigravao sa visokog posta.
U prvom krugu pobeđena je Juta posle četiri teške utakmice. U polufinalu zapada je usledio duel protiv Dalas Maveriksa. Ova serija će ostati upamćena po povredi Peđe Stojakovića ali i sjajnim partijama Majka Bibija, koji je u potpunosti nadigrao Stiva Neša. Kingsi su prošli dalje sa 4-1 i plasirali se u finale zapada gde su ih čekali, ko drugi nego Lejkersi. Po mišljenju mnogih Lejkersi i Kingsi su 2002. odigrali jednu od najboljih plejof serija ikada.
Za razliku od prethodna dva duela, prednost domaćeg terena su sada imali Kingsi. Počelo je pobedom Lejkersa u prvoj utakmici, uz sjane partije Kobija, Šeka i Roberta Orija. Kingsi su preko Bibija i Vebera uzvratili udarac u drugoj.
Serija se zatim preselila u Stejpls Centar gde su Kingsi na krilima Krisa Vebera rutinski dobili treću utakmicu. A onda je usledila čuvena četvrta utakmica. Rasterećeni Kingsi, koji i dalje nisu mogli da računaju na Stojakovića, izlaze na parket rešeni da naprave odlučujući korak ka finalu. Kingsi imaju 24 poena prednosti u prvoj četvrtini i 16 na poluvremenu. Kako se meč približavao kraju bilo je jasno da će biti neizvesna završnica. Poslednje sekunde tog meča verujem da pamte svi. Kingsi imaju dva razlike. Kobi kreće na prodor i promašuje, Šek ne uspeva da popravi iz skoka u napadu. Divac odlučuje da izbije loptu što dalje od koša, ali ona dolazi do kralja klač šuteva –Roberta Orija koji pogađa trojku sa zvukom sirene i baca ceo Stejpls u trans.
Mnogi smatraju de je ovo bio šut koji je presudio Kingsima, ipak, u petoj utakmici u krcatoj Arko Areni, Kingsi na sličan način pobeđuju. Heroj je bio Majk Bibi koji je pogodio šut sa poludistance sekund pre kraja i doneo Kingsima pobedu 93:92.
Šesta utakmica se smatra jednom od najkontroverznijih ikada kako u NBA, tako i u košarci i sportu generalno. Mnogo teorija zavere postoji oko ove utakmice. Navodono je kružila priča da liga nije imala interes da Kingsi postanu prvaci, zato što nisu dovoljno atraktivni. Interes je navodno bio da se Lejkersi kao marketinški i finansijski podobniji poguraju na bilo kakav način. U prilog toj tezi ide činjenica da su jedni od sudija na toj utakmici bili Tim Donahi i Dik Baveta.
Tim Donahi je čovek koji je uhapšen zbog toga što se kladio na utakmice na kojima je trebalo da sudi. Dik Baveta je bio čovek za prljave poslove što se tiče suđenja. Mnogo je sumnjivih utakmica odigrano u kojima je baš on bio glavni sudija.
Elem, Kingsi su i pored otvorenog navlačenja sudija za Lejkerse igrali odličnu utakmicu i imali priliku da dođu do pobede. Na kraju su ipak poraženi sa 106:102. Ostaće upamćeno da su Lejkersi šutnuli 27 slobodnih bacanja u četvrtoj četvrtini, vrhunac svega je bio Kobijev lakat u lice Majka Bibija kome je krenula da curi krv iz nosa. Plejmejkeru Kingsa je dosudjena lična greška.
U sedmoj utakmici su se Kingsi jednostavno uplašili pobede. Vidjeno je 16 izjednjačenja i 19 promena vođstva. Kingsi su trojke šutirali 2/20 I promašili 14 slobodnih bacanja. U neizvesnoj završnici niko nije smeo da pogleda na koš sem Majka Bibija. Lejkersi su na drugoj strani imali kompletnu petorku sa dvocifrenim učinkom kao i inspirisane Kobija i Šeka koji su ukupno ubacili 65 poena i tu je priči bio kraj.
Ovaj poraz je na neki način zatvorio Kingsima vrata od eventualnog prolaska u finale, verovatno i šampionskog prstena, zato što su na drugoj strani bili atraktivni, ali ipak skromni Nju Džerzi Netsi. I sledeću sezonu su Kingsi odigrali dobro. U regularnoj sezoni su imali 59 pobeda, uz još jednu odličnu sezonu Peđe Stojakovića. U prvom krugu su izbacili Jutu, ali se u polufinalu protiv Dalasa teško povredio Kris Veber i Kingsi su na kraju poraženi u sedam utamica.
Povreda kolena je potpuno unazadila Krisa Vebera koji se vratio tek za poslednjih 25 utakmica naredne sezone, ali nije više bio ni senka od nekadašnjeg atletskog monstruma. Poraz od Minesote u polufinalu zapada 2004. godine je označio definitivni kraj ere Sakramento Kingsa.
Ubrzo je Dzef Pitri počeo da rasklapa tim koji je bio na jednu loptu od NBA finala. Još godinu dana ranije iz ekipe je otišao Hido Turkoglu, koji je završio u San Antoniu. Vlade Divac je otišao u Lejkerse da završi karijeru. Veber je otišao u Filadelfiju, dok je Dag Kristi u poznim godinama otišao u Orlando. Poslednj igrači iz te legendarne generacije koji su ostali su Majk Bibi i Peđa Stojaković. Peđa je napustio Kingse 2006. Bibi je ostao do 2008.
U vreme dok je Džef Pitri bio predsednik košarkaških operacija, Kingsi su osam puta zaredom igrali plejof u periodu od 1998. do 2006. I dalje je tu bilo dobrih igrača ( Bugi Kazins, Kevin Martin) ali treneri su se menjali kao na traci i rezultata naravno nije bilo.
Nakon što franšiza zamalo nije završila u Sijetlu i kada je samo zbog velikog zalaganja Kevina Dzonsona tim ipak ostao u Kaliforniji, otišao je i poslednji simbol uspona Kingsa, čovek koji ih je napravio releventnima, Džef Pitri.
A tako im je malo falilo.
Autor: Nemanja Rakanović
