Ispitni rok prosečnog studenta
Sve počinje sa izlaskom rasporeda ispita. Sve je idealno. Srećni ste što studirate, uživate u studenstskim danima, ispijate kafe sa kolegama i tešite se da imate vremena do ispitnog roka, raspored je odličan, imate vremena za sve. Knjiga se odlaže za kasnije, jer ima još vremena do ispita. I tako dan za danom. Knjiga gleda vas, gledate vi nju. Ali avaj, ima vremena.
Panika počinje negde oko druge nedelje do prvog ispita. Auh, ipak se prilično približilo, ali kad se presaberete sa danima plus noćima, realno imate vremena. Učenje se opet odlaže, jer ima vremena. Uzme se možda uzgred, kod onih malo savesnijih, da se pročita koje pitanje, ali nema potrebe da se previše udubite u to, ima vemena zaboga, ne učite za desetku. Lepo je vreme napolju, i u zimskim i u letnjim ispitnim rokovima, vreme je napolju prelepo i mami vas. Može još jedna kafa, pa onda kad se vratite počinjete ozbiljno da učite. Tamo bez stida i srama lažete jedni druge kako ste već pola pitanja prešli i kako nije teško koliko su pričali. Okej, kafa se pretvorila u pivo, a pivo u neku žurku. Ipak ima vremena, još uvek.
Nedelju dana do ispita. Malo je veća panika. Borite se sa sobom. I dalje se preračunavaju dani, noći plus broj pitanja. Počnete sa čitanje, a onda ipak da prebrojite i stranice. Okej, ima manje nego što ste mislili. „Ladno“ može da se stigne. Sad savest ne dozvoljava izlazak iz stana i ispijane kafa, ali kako učiti u takvom okruženju. Ta prašina, neopeglne stvari, paučina, ormar koji nije složen po boji, sve to i previše utiče na učenje. Dekoncentriše taj haos. I onda uzimate četkicu za zube i obiđete sve ćoškove i iščetkate sve rese na tepihu.
E, sad ste već na korak do ispita. Kasno je za bilo kakva prebrojavanja i računanja. Maksimalna koncentracija. Litre kafe i energetskih pića. Kilogrami slatkiša i brze hrane. Od sobe ste napravili jazbinu u kojoj više nema ni vazduha. Logično, dan nakon što ste sredili stan i napravili sebi atmosferu za učenje, napravili ste „kreativni haos“ u kome jedino može da se uči. Svež vazduh i kiseonik su potrebni za normalan rad mozga. Dobro, možda bi trebalo da se malo izađe i prošeta. Ipak ne, sedećete u toj sobi dok se ne onesvestite i čitaćete dok ne prođe ispit. Jer VREMENA VIŠE NEMA.
U nekom trenutku upadnete u „crne rupe“. Skoncentrisani ste na čitanje. Vreme je da se ozbiljno uči, ali vaš mozak ne prima informacije koje vi unosite. Vama su u glavi slike života van fakulteta i onoga što učite. Maštate o letovanjima, voljenim osobama i najčešče, koliko ćete biti srećni kada napokon diplomirate. Vrlo često je i sasvim dovoljno posmatrati plafon i zidove, jer lepota je u malim stvarima.
Noć pred ispit. Okej, to je to. Kad niste spavali do sada, e vala nećete ni tu noć. Jer, zaboga, te noći ćete naučiti sve ono što niste stigli za predhodnih nekoliko meseci ili nedelja. Noć pred ispit je presudna, tada se nebo otvara i sve pročitano samo uđe u glavu i bude tamo obrađeno kao informacija koju znate.
I na kraju, sam ispit. Ima onih božijih miljenika koji samouvereno izađu na ispit, od 100 pitanja naučili su 5, i naravno izvuku neka od tih 5 pitanja. A ima i one nesrećnike koji mogu da spreme 95 od 100 pitanja, i da naravno izvuku neko od onih 5. Bilo kako bilo, koji god da je ishod, ispit je napokon prošao. Javlja se u naletima osećaj krivice i griže savesti, zbog roditelja, zbog vemena i godina, ali brzo to prođe. To se završilo i dato je obećanje da će se za sledeći rok učiti na vreme. A znate šta? Nikada se ne uči na vreme!
Jesam li pomenula da ima onih koji od početka roka do poslednjeg ispita mrze i sebe i ceo svet? E pa, ima. Mrze sve oko sebe, to što neko diše tu pored vas je u najmanju ruku nehumano. Ali, i to prođe. Nije bitan ishod, bitno da je ispitni rok prošao. Preživeli ste. Par nedelja ste srećni i vraćeni na fabrička podešavanja, jer ipak ima vremena do sledećeg roka.
Autor: Nevena Vićentijević
