Neretko se dešava da se u toku razgovora sa nekim začudimo rečima ili fazama koje koristi, pa dok sagovornik završava misao, naša je zaleđena na tom izrazu i okupiraju smo željom da odgonetneno o čemu se tu radi, i onda shvatimo da smo propustili ostatak rečenice. Da li smo pogrešno čuli ili je zaista nešto značilo? Ponekad, s druge strane, i sami koristimo gotove izraze čije značenje znamo, kao što je, primera radi, „pao sa kruške“, ali ne znamo njegovo poreklo. Lepo je bogatiti rečnik frazama, čak je i poželjno koristiti ih, kao i u stranim jezicima. Što više fraza znate, vaš govor biće sličniji onome ko je rođeni govornik određenog stranog jezika. Verovatno zbog toga što korišćenje i priznavanje izraza znači da razumete njihov nastanak i priču koja se nalazi iza toga, a ne samo bukvalno značenje istih.
Hajde da se prisetimo odakle potiču neki od najčešćih izraza u našem jeziku.
- Baciti rukavicu. Baciti rukavicu znači izazvati nekoga na dvoboj, suprotstaviti se nekome. Nasuprot tome postoji i izraz “prihvatiti/podići bačenu rukavicu” ali i “odbaciti bačenu rukavicu”, u značenju prihvatiti dvoboj ili isti odbiti. Naime, u srednjem veku, vitezovi i drugi ugledni ljudi, sporove su rešvali duelima iliti dvobojima. Protivnici su pred svedocima ukrštali mačeve ili pucali jedni na druge. Pobeđeni je retko kad ostajao u životu. Tako su u dvobojima, braneći čast, život izgubila i dva najveća ruska pesnika: Aleksandar Sergejevič Puškin i Mihail Jurjevič Ljermontov. Dvoboji su najavljivani time što je uvređeni bacao rukavicu svome protivniku u lice. Ako bi je ovaj podigao, to je značilo da dvoboj prihvata, a ako ne – smatralo se da ne prihvata obračun. Odatle nam dolaze izrazi koje čujemo ili sami koristimo.
- Krokodilske suze. Ovu frazu je moguće čuti često u toku razgovora sa prijateljima. Značenje definitivno svi znamo, ali poreklo je možda nepoznato nekima. Hajde da se podsetimo. Ova fraza znači lažno saosećanje, lažno sažaljenje. Korisimo je prilikom opisivanja čoveka koji se pretvara da ga je nešto pogodilo, da je ožalošćen zbog nečije nesreće, dok se ustvari potajno raduje, jer u tome vidi neku sopstvenu dobit. Naime, krokodil je strašna zver, čudno je da uopšte može da plače. Kako se suze povezuju sa krokodilom, otkud ovaj izraz? Razlog je veoma jednostavan i fizičke je prirode. Krokodil zaista plače, ali neo d tuge ili žalosti, već zato što su mu suzne i pljuvačne žlezde u tesnoj vezi, te u toku proždiranja plena, refleksno i suzi. Narodi koji žive u oblastima koje nastanjuju krokodili zapazili su ovu pojavu, te su počeli verovati da krokodili oplakuju svoje žrtve. Otuda ovaj izraz, koji veoma slikovito opisuje ponašanje licemernih ljudi koji se pretvaraju da su prijatelji.
- Nizak udarac. Jedan od retkih izraza koji svoje poreklo nalazi u svetu sporta. Prema pravilima boksa, niski udarci su udarci koje zadajemo potivniku niže od grudnog koša. Posebno su zabranjeni udarci u pleksus, gde se nalazi važan splet nerava, čija povreda može izazvati tragične posledice. Zbog toga se ovaj udarac smatra nemoralnim činom, kojem pribegavaju samo oni koji nemaju hrabrosti niti talenta da se bore na fer način.
Danas se ovaj izraz korisi u svim prilikama u kojima se suparnik služi nedozvoljenim sredstvima. Ti ljudi obično žele da upropaste svog potivnika, da ga ponize i izvrgnu ruglu, međutim, efekat je potpuno obrnut. Pisac aforizara, Srećko Lazari, je to slikovito opisao, kazujući jednu veliku istinu: “U visokom društvu ima najviše niskih udaraca”. - Plava krv. Ova fraza tipična je širom sveta, ne samo u Srbiji. Izrazom plave krvi označavaju se pripadnici plemićkih porodica. Zna se da je krv samo crvene boje, međutim, svaka fraza krije svoju priču. Tokom vekova, kada su tamnoputi Mavari vladali Španijom, članovi starih porodica govorili su sa ponosom da je njihova krv plave boje, verovatno jer su se plave vene veoma uočljivo isticale na njihovim nesvakidašnje belim rukama. Kasnije su se, ne samo u Španiji, već i u celom svetu, članovi aristokratskih porodica, bili oni svetle ili tamne puti, nazivali ljudima plave krvi.
- Kolumbovo jaje. Kao i mnogi drugi izrazi, i ovaj je ponikao iz mitova i anegdota. Ovaj izraz nosi značenje iznenadnog otkrića, rešenje nekog problema, ili najpreciznije: lako rešenje nekog naizgled teško rešivog problema. Postoji mnogo verzija ove priče, ali izabraćemo jednu kako bismo slikovitno objasnili ovaj izraz. Radnja se odigrava u Španiji. Mudraci pokušavaju da reše neobičan problema: da na sto postave jaje u vertikalni položaj. Niko nije uspeo da reši ovaj problema, jer je jaje, kako bi bilo postavljeno na sto, gubilo ravnotežu i padalo. Onda se pojavio jedan čovek iz naroda, pa je jednostavno udario vrhom jajetom o sto, ljuska se ulubila, i tako je jaje ostalo u vertikalnom položaju.
Ova zanimljiva priča dovođena je u vezu i sa Kristoferom Kolumbom, koji je “otkrio” Ameriku. Naime, Đirolamo Benconi, italijanski istraživač i istoričar, u Istoriji Novog sveta piše da je na španskom dvoru Kolumbovo otkriće bilo različito primljeno: jedni su ga slavili i hvalili, dok su drugi potcenjivali njegov podvig, govoreći da je svako mogao ploviti u pravcu zapada, pa slučajno pristati uz obale Zapadne Indije (tako su Španci zvali Ameriku). Kolumbo je mirno saslušao sve kritike, te je izvadio iz džepa jaje i pitao ko od prisutnih može postaviti jaje na sto tako na stoji na vrhu. Pošto u svi pokušaliali bez uspeha, on je sam rešio ovaj problema, na način koji smo gore već spomenuli. I ovaj je postupak, još jednom, izazvao gnevne proteste, a ljudi su tvrdili da su tako i oni mogli uraditi. “Pa što niste?”, upitao je Kolumbo. “Vi ste mogli otkriti i Zapadnu Indiju, pa nište. To sam učinio ja, Kristofer Kolumbo”. Niko sa sigurnošću ne zna da li je ovaj događaj bio stvaran ili je samo još jedna od legendi o legendama naše planete, ali sigurno je da je priča pripisana Kolumbu i da je na osnovu iste nastao izraz “Kolumbovo jaje”.
Za još interesantnih fraza preporučujemo knjigu Milana Šipke, “Zašto se kaže”, iznenadićete se poreklom mnogih izraza koji su veoma učestali u govoru.
Autor: A.P.
