Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.

Kultura
  1. februara 1930. godine u Podgorici rodio se jedan od naših najvećih pisaca 20. veka, Borislav Pekić.

Zbog prirode posla njegovog oca, Borislav Pekić se tokom detinjstva često selio, pa je stoga pored Podgorice, deo detinjstva proveo i u Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu.

Nakon 1945. seli u Beograd gde Borislav pohađa Treću mušku gimnaziju. 

Po završetku školovanja 1948. godine biva uhapšen kao pripadnik Saveza Socijaldemokratske omladine Jugoslavije. Kako Savez nije bio legalan, Pekić biva osuđen na 15 godina zatvora. Međutim, pomilovan je 1953. godine, nakon 5 godina provedenih u zatvoru. 

O zatvorskim danima Pekić kasnije piše u knjizi „Godine koje su pojeli skakavci; uspomene iz zatvora ili antropopeja“

 

Bio je srpski dramski pisac, romansijer, filmski scenarista i akademik. 

 

Književna karijera Borislava Pekića otpočinje radom na filmu. 1958. dobija prvu nagradu za scenario na konkursu „Lovćen filma“, gde nastavlja da radi kao dramaturg narednih pet godina. Samo par godina kasnije, 1961. godine, film „Dan četrnaesti“ za koji je Pekić napisao scenario pojavljuje se na filmskom festivalu u Kanu. Za života je napisao preko 20 scenarija, i bio je član Udruženja filmskih radnika Srbije.

 

Neki od filmova čiji je scenarista i koscenarista bio Borislav Pekić su: „Valter brani Sarajevo“, „Vreme čuda“, „Dim“, „13. jul“

 

Prvi roman, „Vreme čuda“ , objavljuje 1965. godine, dobija najbolje kritike, a kasnije biva pretočen u film i preveden na 6 jezika. 

 

Nakon prve knjige objavio je portret „Hodočašće Arsenija Njegovana“ za koji dobija NIN – ovu nagradu za roman godine, novelu „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana“, novelu „Odbrana i poslednji dani“, sotiju „Kako upokojiti vampira“ i roman „Zlatno runo“ , koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. 

Žanr romanom „Besnilo“ Pekić je iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo sa elementima trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih aerodroma – londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija sveta u kojem živimo. Knjiga je doživela je brojna izdanja. I ovaj roman je ušao u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnost od 1982. do 1991, po mišljenju čitalaca. I u sledećem objavljenom antropološkom romanu „1999“ , Pekić je ostao na tragu te negativne, često fantastične utopije. 

 

Dobitnik je brojnih nagrada za književnost, a najveća nagrada za njegove uspehe je ta što je priznat za velikog pisca i za života, za razliku od mnogih književnika čije delo nije prihvatano sve do posle njihove smrti.

Autor: Vesna Đunisijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *