Jednako su ga cenili i voleli ljudi visokog obrazovanja i oni bez njega.
Žak Prever rođen je na današnji dan 1900. godine u pariskom predgrađu. Porodica Prever se često selila što je na dečaka uticalo da se otuđi od škole i prepusti se raznoraznim fizičkim poslovima. Na njegovo kasnije delanje uticaće poznanstvo i prijateljstvo sa mnogim poznatim imenima nadrealizma koji će uslediti.
Prijatelji Prever, Dijamel i Tangi su često organizovali kućna okupljanja sa svojim suprugama i „nadrealistima“ čime je utaban put njihovom pristupanju nadrealističnom pokretu 1925. godine. Njihova saradnja trajaće nekoliko godina, dok se nije razišao sa Bretonom.
Žak Prever i njegov mlađi brat, Pjer Prever, zajedno su se ostvarili na nekoliko filmskih projekata i to kao scenaristi, režiseri i glumci. Odatle Preverovo angažovanje i pisanje scenarija i dijaloga za Renoara, Karnea i brojne druge režisere toga vremena.
Njegovo se umeće moglo prmetiti i u monolozima, dramama, šansonama, kabareima i avangardnim pozorišnim trupama. Neko vreme sarađuje sa Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom „Oktobar“.
Žak Prever je do danas ostao upamćen po svojoj poeziji kojoj je pristupao na specifičan način. Bio je kritičar i moralista analizirajući društvo. Svojim britkim perom ukazivao je na čovekovu sreću koja je još uvek moguća i ostvarljiva iako je malograđani i političari ugrožavaju.
Do svoje smrti napisao je značajan broj zbirki pesama i knjiga, a među njima su „Priče“, „Druge priče“, „Čari Londona“, „Sunce noći“ i druge.
Žak Prever umire 11. aprila 1977. godine.
Autor: Ana Damnjanović
