Meri Kener, hvala!

Društvo

U ljudskoj prirodi je da ceni i pridaje pažnju stvarima tek kada oseti njihov nedostatak. Kada nestane vode, onda shvatimo koliko je važno trošiti je umereno i ne rasipati se, kada nestane struje, tek tada postanemo svesni koliko je ona važna, i spominjemo ime tom čuvenom Nikoli Tesli, i tada dobija najveće hvale. Kada nestane voda, onda je teđe bež nje, kada nestane struja, takođe je ona ta bez koje se ne može. Izuzetno je lepo biti zahvalan na stvarima koje imamo, pogotovo kada se osvrnemo na čitav svet i postanemo svesni da u mnogim krajevima sveta voda vredi više nego zlato. Danas, bez ikakvog posebnog povoda, osvrće o se na jednu ženu, na jednoj pronalazača, na nju kojoj su sve žene neizmerno zahvalne a možda nisu ni svesne toga.

Meri Kener rođena je 17. maja 1912. godine, u Monrou, u Sjedinjenim Američkim Državama, a preminula je u Vašingtonu, 2006. godine. Njeni roditelji takođe su bili pronalazači. Obrazovanje je stekla na Univerzitetu Harvard, međutim, kako nije imala novca kojim bi finansirala svoje studije do kraja, nije stekla diplomu. Pored mnogobrojnih izuma koje koristimo, a da verovatno nismo ni razmišljali o tome ko je njihov kreator, ona je zaslužna za dizajn i patent sanitarnog uloška, koji je tada izgledao potpuno drugačije od današnjeg, ali je ideja bila odlična i na veoma kreativan način je došla do rešenja koje je pomoglo ženama širom sveta. Muškarci zasigurno ne zahvaljuju na ovom izumu koliko i žene, ali njegovo je postojanje i njima, na neki način, skratilo mnoge muke. Njen izum je odbijen od strane kompanije kojoj je predstavljen, zbog njenog afričkog porekla. Ona nikada nije imala nikakvu zarado od ovog izuma, jer je patent postao javni i mogao je da se proizvodi slobodno. Ona se, pored bavljenja izumima i stvaranjem raznih korisnih stvarčica, bavila i aranžiranjem cveća. Provela je 23 godine u svojoj radnji sa cvećem. Bila je udata za tadašnjeg čuvenog boksera teške kategorije, Džejmsa „Džaboa“ Kenera. Zajedno su usvojili petoro dece. Ona možda nije videla nikakav finansijski profit od svog izuma, ali je jasno da joj je verovatno više stalo do humanitarnog rada i zalaganja za budućnost sveta, nego do novca. Zaslužila je da njeno ime spominjemo, podjednako koliko i pronalazači i naučnici koji su se bavili energijom, strujom, i ostalim fizičkim pojavama.

Pogledajmo kako je nekada izgledao sanitarni uložak, a kako današnji izgledaju.

Autor: A.P.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *