Šta građani misle o vakcinaciji?

Društvo

Vakcinacija građana Srbije protiv virusa kovid-19 već par nedelja je u punom jeku. Prema rečima nadležnih, u Beogradu je do sada vakcinisano više od 100.000 ljudi, a procenjuje se da su brojke visoke i u ostalim gradovima. Društvo je podeljeno. Nasuprot onih koji su se vakcinisali ili čekaju svoj termin, mnogi građani pokazuju nepoverenje i javno negodovanje zbog novonastale situacije.

Zakazivanja se vrše telefonskim pozivom kol centra Instituta za javno zdravlje ili na sajtu eUprave, nakon čega se čeka na termin do nekoliko dana. U Srbiji su, za sada, odobrene tri vakcine – Fajzer, ruska vakcina Sputnjik i kineska Sinofarm. Svaki građanin bira koju vakcinu će primiti.

Prošlo je više od godinu dana od kada su prvi pacijenti oboleli od virusa kovid-19. Više od 10 meseci provedenih pod restriktivnim merama držalo je situaciju pod kontrolom, ali i dovelo do velikih gubitaka na poljima obrazovanja, ekonomije i privrede. Građansko nezadovoljstvo podizalo je na proteste u više navrata tokom prethodne godine, a vladajuće je mišljenje da su vlasti pandemiju koristile u svrhe manipulacije građanima.

Odluka o zadržavanju mera do daljnjeg, koju je Vlada donela na sednici prošle nedelje, odnosi se na obavezan PCR test za ulazak u zemlju, rad ugostiteljskih objekata do 20 časova i radno vreme prodavnica prehrambene robe do 21 čas. Što se tiče rada škola, osnovci i srednjoškolci ovo polugodište započeli su istim tempom kao i u septembru.

Prioritetna grupa za vakcinaciju su stariji i ranjiviji građani, sa težim kliničkim slikama. Među prvima su se vakcinisali i medicinski radnici koji svakodnevno provode vreme sa najugroženijima, a potom su pozive za vakcinaciju zaposlenih dobile i medijske kuće, banke, pružaoci javnih usluga i ugostitelji. Vakcinacija nije obavezna, te se ovaj poziv karakteriše isključivo kao poziv na mere prevencije, a ne naredba.

photo: Flickr

Veliki broj građana odbija vakcinaciju

Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da, na svakih 1000 ispitanika, 53,1% građana ne želi i ne planira da se vakciniše. Njih 43,4% će se u nekom momentu vakcinisati, a 3,5% ispitanika je već vakcinisano. Ove činjenice stavljaju pod veliki znak pitanja mogućnost sticanja kolektivnog imuniteta.

Oni koji su stali na stranu vakcinacije, kao obrazloženje svog stava, navodili su potrebu da postupe prema uputstvima nadležnih tela, mogućnost da se vrate životu bez restrikcija i želju da putuju van granica naše zemlje bez uslovljavanja. Mnogi smatraju da, ako i bude nuspojava vakcine, one će biti daleko manje od posledica zaraze virusom.

Udeo građana koji se protivi vakcinisanju kao primarni razlog, u 90% slučajeva, navodi nepoverenje u vlast, sastav vakcine i one koji je distribuiraju. Oni su izrazili i nezadovoljstvo pred činjenicom da su zemlje pustile u promet vakcinu koja je napravljena i testirana za tako kratko vreme. Smatraju da je to jasan znak da građani ne treba da se vakcinišu, bar ne za sada.

Zaključno sa ponedeljkom, Agencija za lekove i medicinska sredstva potvrdila je 82 neželjene reakcije. Njih 40 odnosilo se na Fajzerovu vakcinu, isto toliko na kinesku Sinofarm, jedna reakcija na rusku Sputnjikov, dok za jednu reakciju nije specifikovano na koju vakcinu se odnosi.

Razlike između nuspojava i razvijanja imuniteta

Iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD-u upozoravaju na važnost razlikovanja nuspojava vakcine od promena u organizmu do kojih dolazi usled razvijanja imuniteta na virus.

Vakcine treniraju imunološki sistem da prepozna deo virusa koji uzrokuje bolest. One tradicionalno sadrže oslabljeni virus ili proteine koji su prečišćeni od njega. Međutim, informaciona RNK vakcina ne injektira virusni protein, već osobi daje genetski materijal koji kodira virusni protein. Kada se ova genetska uputstva ubrizgaju, mišićne ćelije ih prevode da bi proizvele virusni protein direktno u telu.

Vakcina kodira samo kritični fragment virusnog proteina. Ovo daje imunološkom sistemu saznanje kako izgleda pravi virus bez izazivanja bolesti. Na taj način imunološki sistem stvara antitela koja mogu neutralisati stvarni virus, ako do zaraze dođe.

Adaptacija organizma na novostvorena antitela najčešće je praćena bolovima u mišićima, glavoboljom, mučninama i povišenom telesnom temperaturom. Ovi simptomi mogu trajati do nekoliko dana a onda, ako je telo dobro prihvatilo antitela, simptomi se povlače.

Autor: Sofija Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *