Psihoterapija – nije sramota potražiti pomoć

Lepota i zdravlje

Da li idete na psihoterapiju? Da li znate nekoga ko ide ili je išao na psihoterapiju? I ako je odgovor na neko od ovih pitanja – da, da li se otvoreno govori o psihoterapiji ili se krije?

Psihoterapija nije tabu tema. To što se osećate loše, ne znači da ste slabi. Svako od nas prolazi kroz razne životne faze. Normalno je da se osećamo i dobro i loše. Da smo i jaki i slabi. Da smo hrabri i uplašeni. Sve su to sastavni delovi naše ličnosti. I ako potražite pomoć u vidu psihoterapije nije sramota i niste ludi.

Psihoterapija je oblik spoznavanja sebe i rešavanje problema spoznajući sebe. To je proces unapređenja mentalnog zdravlja ili lečenja mentalnih ili emocionalnih poremećaja putem razgovora sa psihoterapeutom.

Niste sami i niste jedini. Svako ima loše periode. Pali ste ispit, dobili otkaz, raskinuli vezu, posvađali se sa prijateljima. Hiljadu je razloga, svakodnevnih, manjih i većih, koji utiču na nas kao ličnosti. Sve to što utiče na nas kao pojedince, na naša osećanja i emotivni rast i razvoj, vredno je naše pažnje. I nismo sami u tome. Svako od nas prolazi kroz takve uspone i padove svakodnevno. Ali kada ponestane snage za borbu, kada shvatite da ne možete pomoći sami sebi, da ne možete da rešite to sa porodicom ili prijateljima, psihoterapija je pravo rešenje.

Koliko god to zvučalo kao kliše, ali odlazak kod psihoterapeuta treba da bude kao odlazak kod stomatologa, preventivan. Ali, ipak, mi i dalje odlazak kod stomatologa praktikujemo „tek kad zaboli“.

Svi imamo trenutke slabosti. Slabosti i krize nisu znak da ste vi u suštini slabi. Samo istinski snažne i odgovorne osobe traže pomoć. Nije slabost tražiti pomoć, već dokaz vaše snage. U redu je osećati se loše. Ne želeti da ustanete iz kreveta, videti ili razgovarati sa bilo kim, u redu je osećati da grešite, osećati nesigurnost u svoje odluke i postupke. U redu je plakati. U redu je biti tužan i mnogo plakati. Ali je i legitimno pomoć potražiti ako postane teško. Kad god osećate da vam treba pomoć, potražite je.

Kada nastupe prvi trenutci slabosti, nemogućnosti da rešite neki problem, loš osećaj u vama, tugu, ne čekajte da se razvije u depresiju. Ne dozvolite da gubite samopouzdanje, da se povlačite u sebe, da idete u drugu krajnost, pa da glumi da ste srećni i smejete se nikad glasnije, a u sebi ste prazni i hladni, uplašeni. Teško je priznati sebi da grešite, da ste nezadovoljni, da niste srećni. Teško je možda i više drugima priznati, ali zato postoji psihoterapija. To je sigurno mesto na kome možete da priznate da grešite, da ste loše, nesrećni, da ne znate kako nešto da rešite, da plačete i sve bez osude. Bez straha kako će vas taj neko sutra gledati i šta će o vama misliti.Ipak, mi živimo u društvu gde nam je stalo da svi misle lepo o nama. Koliko god tvrdili suprotno, to je istina koja se ne može poreći.

 I kada smo bezobrazni i drski, i kada smo fini i prjatni, prikrivamo ono istinsko u nama. Ne želimo da budemo ranjivi pred drugima. Pored želje da se dopadnemo, tu je možda i veća želja da prikrijemo svoje slabosti. Da ogolimo dušu pred bilo kim.

Potražite pomoć na vreme. Pomozite sebi. Radite na sebi. Postanite najbolja verzija sebe, a oko vam je potrebna psihoterapija ne stidite se. Niste bolesni i niste ludi, samo želite da razumete sebe, da usavršavate sebe, da budete dobro i sebi i drugima. Razvijajte se, borite se sa sobom, razvijajte zdrave odbrambene mehanizme i sebe kao ličnost.

Ne trpite. Ne pristajte na bol. Sebi ste odgovorni za život koji živite. Imate jedan, pa ga živite baš onako kako želite, u skladu sa sobom i svetom oko sebe. Ne pristajte na kalupe i tuđa pravila. 

Ne osuđujte i ne stvarajte grižu savesti ljudima koji idu na psihoterapiju. Ne znate kroz šta prolaze. Ne znate sa kakvim demonima se svako bori u sebi. 

 

Autor: Nevena Vićentijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *