Balet je plesna forma, a izvođači istog su balerine i baletani. Ples se može izvoditi samostalno, što je solo tačka ili nastup više izvođača odnosno grupe.
Smatra se da je temelj klasičnog baleta Italija i šesnaesti vek kada se po prvi put spominje naziv balletti što je u prevodu figuralni ples. Balletti je bio forma društvenog plesa koji se odvija na sceni. Neki od njih su proizašli sa dvora a neki kao proizvod zabave seljaka. Uz ples postoje i upustva kako bi plesači bili u međusobnoj saradnji.
Krajem šesnaestog i početkom sedamnaestog veka upustva, odnosno tekstovi su postajali sve precizniji i upućivali sun a pravilan položaj tela, stopala kao i na precizne korake. Odatle se razvija pet osnovnih pozicija klasičnog baleta. Stopala su bila okrenuta tako da cela poza deluje otmenije i odatle otvorena pozicija nogu u baletu.
Korake i položaje osmišljavali su profesionalci a izvodili sui h amateri koji su bili dvorani za zabavu svoga staleža. Iz tog razloga su koreografi jednostavne korake, koji su priličili sposobnostima učenika, kombinovali tako da deluju zanimljivije.
Balet se najpre izvodili u središnjem delu prostora velikih salad ok je publika sedela na galerijama smeštenim na određenoj visini i na tri strane plesnog prostora.
Sedamnaesti vek obeležio je razvoj klasičnog baleta i to u Francuskoj. Najčuveniji plesač tada bio je Luj XIV obučen u Apolona. On je i osnovao školu za osposobljavanje plesača, a najpre su to bili isključivo muškarci.
Vek kasnije se ples za zabavu odvaja od profesionalnog plesa kada je tačno definisano pet pozicija baleta. Stopala su postavljena tako da formiraju pravi krug. Plesalo se na sceni a publika je smeštena ispred izvođača. Sve su češći skokovi i piruete. Kostimi, odnosno suknje balerina su bile sve kraće, tada čak do članaka kako bi mogle izvoditi skokove a cipele sa petom zamenjene su onima bez. Ipak, muškarci su još uvek dominantni u ovoj vrsti plesa.
Tokom devetnaestog veka oblikuju se konačne forme klasičnog baleta, a plesne predstave se počinju stvarati i za pripadnike srednje klase. Položaj nogu se otvara do punih 180 stepeni a pokreti, skokovi i okretaji postaju sve složeniji. Tada su žene počele plesati na vrhovima prstiju, što je najpre bila samo poza a onda se pretvara u brzi pokret a onda u još složenije.
U dvadesetom veku struktura baleta postaje precizno definisana i u prvi plan se ističe lepota linije. Ples je najčešće povezan sa nekim motivom. Iako su žene dominantne u baletu, sve je češće jednaka zastupljenost balerina i baletana na sceni.
Autor: Ana Damnjanović
