Budi sanjar i zapamti par stvari

Društvo

Ne verujem u to da postoje ljudi bez nade, želja, snova i ljubavi. Isto tako znam da ne postoje potpuno srećni, ali ni potpuno nesrećni. Suštinska razlika između onih čiji je subjektivni osećaj čista propast i večita sreća je samo u tome koliko su široko otvorili oči, koliko su pažljivo slušali, koliko su pomno pratili znake koji idu u korak s njima. Drugim rečima, ono na šta su nas opažanja navela da se fokusiramo od presudnog je značaja za naš pogled na svet, na srećnu, nesreću, ljubav ili pak nedostatak ljubavi, na primer. Koji je vaš fokus (danas)? 

Ostavljam mogućnost da se fokus menja iz dana u dan, iako mnogi misle da je kraj onda kada dođu do jednog i tada mu se predaju, obustave svaku dalju potragu i svaku dalju misao i promišljanje. Srećom po sve nas, mi smo ti koji usmeravaju svoje umove, kako ka dobrim, tako i ka lošim fokusima. Samo je bitno da budemo svesni svoje važnosti u tom procesu i ne dozvolimo sebi da se ikada pomirimo sa bilo čim što se desi, jer čemu život pun određenosti?

Šta je bitno da imamo, šta je bitno da budemo na tom putu preuzimanja kontrole za sopstvene živote? Tako je jednostavno. Treba da sanjamo, ali i da verujemo u te snove. Sanjarenje ne treba da ode onda kada naši životi postanu nešto ozbiljniji nego što su bili u periodu bezbrižnosti. Mi sazrevamo, naši životi sazrevaju, sve sazreva. Međutim, ako pri sazrevanju brišemo bitne delove, ključne za našu sreću i efikasno funkcionisanje – mi sebe uskraćujemo za to isto.  Želimo li da budemo uskraćeni na bilo koji način? Zašto bismo?

Rešenje je lagano. Dopustite sebi da mislite o čemu želite i da radite ono što vam se radi. Ne dozvolite da društvo određuje vaše ponašanje, vaše razmišljanje. U najmanju ruku, to je nedopustivo!

Život je tovj, kao i san. To je ono neotuđivo. San je tvoje pravo, a rekla bih i obaveza. Čemu život bez snova? Čemu torta bez šećera? Ima onih koji pokleknu pred spoljnim uticajima i odustanu od svoje večite želje. Da li želite da budete jedni od njih? Ako je odgovor ne, onda budite istrajni. Mnogi su snovi srušeni zbog nebitnih sudova kojima niko nije rekao da su nebitni. Zašto bi neko posumnjao u svoju nadu, samo zato što sa strane čuje da je to glupost ili da je lud zbog toga? Prosto, zašto bi? Zašto biste poverovali svakom komentaru ljudi sa strane? Sami želite, sami ćete ostvariti želju. Zašto dozvoljavate uplitanje aktera iz drugih priča? Nije naredba, ali nemojte. 

Ne dajte da ode iskra iz vas, jer ona vas čini večnima, živima. Mislite, sanjajte, nadajte se i ne dozvolite da se vaše misli, snovi, nade promene zbog nevažnih uticaja. Ne dozvolite da vas poljulja niko i ništa. Uvek saslušajte, ali i promislite o upućenim rečima. Kada razmislite, shvatićete njihovu važnost, odnosno nevažnost. 

Kada ste poslednji put maštali? Da li ste nekada bili presečeni u sanjarenju? O čemu sada mislite? Čemu se nadate? Šta želite sada? Da li ste zapamtili šta nikako ne smete da dopustite?

 

Autor: Jelena Luković 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *