O tome ću misliti sutra

Društvo

Dok živimo juče i brinemo za sutra, gubimo danas. Trenuci postaju greške koje nas guše i prave nove pogrešne trenutke, koji koče naše danas. Zato, ako je danas sunce, ne misli o kiši od juče čije se blato već osušilo.

Nema vajde od prošlosti. Ako uspeš iz toga da uhvatiš beleške koje će ti pomoći ubuduće – super, ako ne uspeš – razlog više da o tome ne misliš više. Analiza je super stvar, ali ceo život je eksperiment. Svi mi živimo prvi put, a sitnica koju ne vidimo je ta da je ovo i jedini put. Znate kako kažu, jednom se živi. E to!

Glupost je beskrajna, a ljudski život tako kratak i uglavnom sačinjen od mnogštva gluposti. Pa, zašto bi svoje vreme ovog kratkog boravka bacali na jednu tačku od njih milion? Zaboravljamo često i da nije svaka glupost nužno loša. Isto zaboravljamo i da sagledamo stvari objektivno, racionalno, a emocije naprave od par sitnica čitavo brdo. 

Presek. To nam treba. Od dijete, preko vežbanja, do ozbiljnih stvari i sitnih briga – treba preseći. Nauči da kažeš dosta je.  Što je mnogo, mnogo je, a za naše brze živote sve je mnogo. Ne gubimo vreme na glupe stvari koje su svakako iza nas. Ne gubimo vreme misleći o onome što se nije dogodilo i o onome čega nema. Zašto je tako komplikovano živeti jednostavno? Propast ljudskog života.  Zapamtimo jedno – propast je ono što mi propast zovemo. Pa, nije teško promeniti definiciju, zar ne? 

Ograničenja su beskonačna, da samoograničenja na sve to zaista nisu potrebna. Ne sputavajmo sebe dodatno. Ne bacajmo dive momente na desilo se juče i šta će biti sutra, jer to je prokletstvo neuspeha i očaja. Živimo danas, hajde da damo sve od sebe da nam sada bude najbolje što može, a uvek može. Mi stvaramo trenutke, mi pravimo prilike i neprilike. Nema te sile koja sigurnog i odlučnog, samosvesnog može da poremeti. 

Život nije bajka i u tome jeste lepota. Znamo da nismo ovde večno, a kada bismo znali i da će ishod biti med i mleko, bilo bi dosadno. Život nas uči borbi. Niko se nije kao borac rodio, jer život borce stvara. Mislim, život pokuša, a oni što neće idu među kukavice. Opet, izbor je naš. Pitanje je samo imamo li hrabrosti da presečemo, da obrišemo suze i raširimo osmeh. Sreća prati hrabre, a hrabri sami otvaraju vrata. Iza tih vrata često je vatra, često izađu opečeni, a hrabri postanu kad prežive. Nije teško, samo je naporno. Kondicija. Srećan život je naporan trening.

Volite li da trenirate?

 

Autor: Jelena Luković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *