Pored februara koji se često kolokvijalno naziva ,,mrtvim mesecom” zbog smanjenog protoka roba i usluga i, generalno, svih dešavanja, januar donosi približno jednake poteškoće jer u sebi, paradoksalno, objedinjuje kulminacije entuzijazma i melanholije.
Kada dugoočekivani 1. januar stigne i sve želje i nadanja da će se sve vrtoglavo promeniti, u smeru koji smo zamislili, slegnu, ostaje gorak ukus u ustima jer poklopljene kazaljke nisu donele očekivani obrt. Skoro sve ostaje na starom mestu, sem poslenje cifre u numeričkom zapisu godine, koji ćemo grešiti i ispravljati dok i njega ne usvojimo kao rutinu svakodnevice.
Entuzijazam odluka donetih na izmaku prethodne godine počinje da jenjava u prvim nedeljama nastupajuće, baš onda kada shvatimo da smo u novi Zemljin krug oko Sunca poneli i stare sebe. Ako zanemarimo prve dane januara koje namenjujemo ,,zasluženom odmoru” i ,,punjenu baterija”, nadolazeći dani nose breme odluka datih sebi i planiranih preobražaja saopštenih drugima. Započinjemo novi krug odlaganja izvršenja planiranog, tešeći se uverenjem da smo tek na početku nove etape i da vremena, prilika i resursa imamo na pretek.
Ali istinitost januarskih dana steže kao mraz i zima koji u njemu izostaju. Besramno nas podseća da vreme teče i mi u njemu, s direktivom ponovo prepuštenom nekome drugom dok ne steknemo dovoljno kondicije da sami kormilarimo. U toj opseni pomera se obeleživač na kalendaru, ne priznajući sami sebi da datum preuzimanja vođstva optimistično prezakazujemo za vedrije dane.
Kao u inat, temperatura varira, nikako da se ustabili i napravi pogodno okruženje za ostvarivanje ,,nova godina-novi ja” odluka. Čekamo još jedan ponedeljak, još jedan zaokružen sat, još jedan novi obračunski period da krenemo silovito, neustrašivo, rešeno ka sigurnom uspehu i boljoj verziji sebe. Ali avaj. U tome stiže i februar, a ko još bilo šta započinje u utorak?
Autor: Marina Bubanja
