Miroslavljevo jevanđelje potiče s kraja 12. veka, najverovatnije iz njegove poslednje decenije i, kao takav, najstariji je i najreprezentativniji spomenik starosrpske pismenosti. Inicijalno je pisano za humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, i pretpostavka je da je Miroslav njegovu izradu naručio povodom izgradnje svoje zadužbine – crkve Svetog Petra na Limu.
Etimologiju reči ,,jevanđelje” pronalazimo u grčkom jeziku i njeno je značenje – blaga, dobra vest. Delimo ih u dve osnovne grupe: četvorojevanđelja ( Marijino i Zografsko jevanđelje) i izborna jevanđelja (Savina knjiga i Asemanijevo jevanđelje).
Miroslavljevo jevanđelje je udešeno za praktičnu upotrebu u crkvi – tekstovi iz sva četiri jevanđelja raspoređeni su u odlomke koji se čitaju na bogosluženju tokom čitave godine. Pisano je na belom, tankom pergamentu u dva stupca od po 23 ili 22 reda. Sadrži 181 list, odnosno 360 strana.
Nema pouzdanih podataka o njegovom prenošenju na Hilandar. Tamo je čuvano bez imena sve do 1845. godine kada Hilandar posećuje ruska duhovna misija, predvođena tadašnijim arhimandritom Porfirijem Uspenskim. Zadivljen lepotom Jevanđelja, Uspenski iseca list broj 166 u krišom ga odnosi u Rusiju. Kasnije je istrgnuti list poslat u Javnu biblioteku u Petrogradu i tamo čuvan do danas. Jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, sa izuzetkom pomenutog lista koji još uvek nije pridružen matici.
Drugo neodgonetnuto pitanje bilo je – koliko ruku je pisalo Jevanđelje? Kasnija istraživanja ponudila su svoj odgovor. Polazna teza zasnivala se na mišljenju da se prvih 88 strana rukopisa malo razlikuju od ostalih i to uglavnom po tome što su crte slova u početku deblje nego u ostatku rukopisa. Obrazlagano je da su distinkcije te vrste nastale zbog vlage i drugih uzrokovača, te se pisar vraćao podebljavanju slova. Jasna je bila funkcija pisara Gligorija koji je zastavio Jevanđelje, ali se zbog ispisanog ,,Varsameleon” na kraju rukopisa, otvorila nova tema za razmimoilaženje u naučnim krugovima. Konačan ishod naučne rasprave glasio je da je reč ,,Varsameleon” slavizirana grčka složenica u značenju – balsamovano ulje, t.j. materijal koji se koristio prilikom pisanja.
Ovo su samo neke od specifičnosti Miroslavljevog jevanđelja, nikada do kraja proučenog i shvaćenog, baš kao i svetinja za koju je pisano, i koja je i ono samo.
Autor: Marina Bubanja
