Pre dva dana, 25. Januara završeni su svi radovi na Savskom trgu i on od tada čeka svoje svečano otvaranje koje je zakazano za večeras, na Savindan.
Sutra će Savski trg zablistati i biti otvoren za sve građane Srbije, i posetioce Beograda. Ovo će biti najveći trg u Srbiji, a njega krasi novi spomenik Stefanu Nemanji. Ovaj trg biće jedan od najlepših koje Srbija ima, u njemu se sklapaju srpska istorija i kultura sa dodatkom modernog doba.
Za otvaranje trga najavljen je muzički program i projekcija filma Saše Gavrića o izgradnji spomenika Stefanu Nemanji, kao i rekonstrukciji samog trga.
Ovaj trg odlikuju 32 000 kvadrata, od čega je 20 000 m2 pešačke zone, 250 novih stabala, mnogo zelenih površina.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora pod nadzorom Laskareva koji za Tanjug ističe da problema tokom radova nije bilo.
Spomenik opisuje kao veličanstveno umetničko delo koje ne postoji nigde u svetu i koje, kako kaže, pri prvom pogledu „ulazi u misli i srce“.
Laskarev ističe da posebnu simboliku ima to što Stefan Nemanja u ruci drži mač, umesto krsta, kako je prvobitno bilo planirano.
Dodaje da autor spomenika, Aleksandar Rukavišnjikov, neće prisustvovati događaju, ali će se prisutnima obratiti putem video poruke, koja će biti emitovana na velikom ekranu.
Spomenik Stefanu Nemanji visok je 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament, osim što ima rasvetu, predstavlja svojevrsan muzej na otvorenom.
Plato oko spomenika sačinjavaju kamene kocke stare više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Na rekonstruisanom trgu nalaze se zelene površine sa zasađenim stablima, prostor predviđen za šetnju, ispod trga izgrađena je kanalizaciona crpna stanica, a fasada zgrade nekadašnje železničke stanice obnovljena.
Prema najavama gradskih čelnika, biće rekonstruisana i unutrašnjost te zgrade koja će postati Muzej istorije Srbije, dok će fasadi na zgradi „Pošte“ u Savskoj ulici biti vraćen predratni izgled.
Autor: Jelena Ribarov
