Svima su nam poznata imena poput Pabla Pikasa, Alberta Anštajna, Vinstona Čerčila, Leonarda da Vinčija, Salvadora Dalija, Volt Diznija i mnogih drugih genijalaca koji, osim velikog uspeha koji su postigli u životu, imaju još nešto zajedničko. Naime, ovi vrlo uspešni ljudi nisu oduvek smatrani toliko vrednim i inteligentnim već su često bili odbacivani i isključivani. Zašto? Razlog je upravo u neprilagođenosti testova inteligencije i metodama merenja sposobnosti koji su ove ljude ocenili kao zaostale. Neadekvatnost merenja i njihovi skorovi koji odudaraju od proseka, procenjeni su kao određeni stepen smetnje. Osim toga postoji i manjak iskustva u radu sa ljudima poput ovih, koji se nazivaju darovito ometenim. Njihova genijalnost zapravo leži u tome da se odlikuje drugačijošću koja ranije nije nogla biti shvaćena i prihvaćena. Danas se međutim ometenost ne shvata kao svojstvo pojedinca, već kao rezultat spleta uslova od kojih je većina konstruisana u društvu. Dakle na nju ne treba gledati kao na lični nedostatak već kao nešto što društvo treba da prihvati i podržava. U poslednje vreme se ozbiljnije radi na prilagođavanju raznih testova procene kao i na samim metodama rada sa decom sa posebnim potrebama i njihovoj inkluziji.
Autor: Tijana Jovanović
