Ako vek života jednog lista govori o njegovom kvalitetu, onda je Politika svojim trajanjem izborila svoje mesto među najboljima.

Društvo

Politika danas slavi 117. rođendan.

Dnevni list koji izlazi u Srbiji duže od jednog stoleća. Novine je pokrenuo Vladislav Ribnikar, 25. januara godine 1904. Sedište ove redakcije se preko sto godina nalazi na istom mestu. Politika je najstariji dnevni list u ovom delu Evrope, a prvi put je ugledala svetlost dana, 25. januara 1904. godine, oko 14 časova.

Prvi broj Politike štampan je u tiražu od 2.450 primeraka, na četiri strane, po ceni od 5 para, a najveći zabeleženi tiraž ovog lista bio je 25. decenmbra 1973. godine, kada je ištampano 634 hiljade primeraka. Danas je Politika dnevni list, politički dnevnik, sa tri izdanja, a teme su raznovrsne, i obuhvataju oblasti iz politike, ekonomije, kulture, sporta i zabave.

Kada je najavljen i napravljen plan o tome kako će izgledati novina i koje će teme pokrivati, javnost se pitala da li će Politika izdržati ili propasti. Jedino je Pera Todorović, srpski novinar i pisac, izjavio: „Ovaj će list svima našim listovim pojesti panaiju. Sve će sahraniti, i nas i naše listove“, i bio je u pravu. Politika je prestižna novina, i sve druge joj ne mogu parirati.

Vladislav Ribnikar je, kada je podnosio prijavu za ovaj list, naveo da će one biti političke i nezavisne. Politika se smatra jednom od nacionalnih institucija u Srbiji, a slavu je zaslužila zahvaljujući bogatoj tradiciji i ugledu. O tome koliko je relevantna i kvalitetna govori i činjenica da su sa Politikom sarađivali i brojni značajni kulturni i naučni stvaraoci, kao što su bili Ivo Andrić, Milan Jovanović Batut, Miloš Crnjanski, Branislav Nušić, Desanka Maksimović, i mnogi drugi. Svoje tekstove, osim domaćih pisaca i drugih značajnih ličnosti, imali su i Vinston Čerčil, Tomas Man, Eduard Erio. Ovaj list ima više specijalizovanih redovnih dodataka, a među njima se izdvaja Kulturni dodatak, koji izlazi od 1957. godine. Ova novina prodaje se, ne samo u Srbiji, već i u zemljama bivše Jugoslavije.

Politika je novina koja ne izlazi u javnost u uslovima okupacije zemlje. Nije izlazila za vreme Prvog i Drugog svetskog rata. To je bila prva četvorogodišnja pauza u izlaženju ovog lista zbog okupacije, ali je 1. decembra 1919. godine okončana. Vladislav Ribnikar je, posle oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, okupio 15 saradnika Politike i osamdesetak radnika predvođenih Ignjatom Kriškom, i tako iznova oživeo list. Politika se ponovo pojavila u javnosti nakon nedelju dana, 28. okobra 1944. godine u oslobođenom Beogradu. Ovo nije bio jedini put da je Politika obustavila štampanje. Štrajk novinara i zaposlednih u leto 1992. godine organizovan je sa ciljem da se spreči namera ondašnjeg premijera Srbije, Radomana Božovića da Politiku pretvori u javno preduzeće. Staza kojom je Politika došla do vrha nije bila nimalo laka, već puna uspona i padova, prošarana ratnim, međuratnim, posleratnim, kriznim vremenima i uslovima na Balkanu. 2002. godine Politika stiče novog partnera, nemačku medijsku kuću WAZ, ali ovaj partner 2012. goine prodaje svoj udeo u vlasništvu Politike.

   

Dobitnik Nobelove nagrade, Ivo Andrić, u jednom razgovoru je izjavio: „Ja se i dan-danas sećam Jovana Dučića, onakvog kakav je bio, stasit i naočit… Sećam se kako me je doveo u Politiku, govoreći mi – Nemojte, Ivo, propuštati priliku da sarađujete u Politici, to je ugledna kuća koja je uvek u stanju da vam pruži izvesnu sigurnost.“ Na Andrićev predlog je redakcija Politike ustanovila 1965. godine književni konkurs za decu na čije svečanosti je on redovno dolazio sa Desankom Maksimović i Brankom Ćopićem.

I pored brojnih novina i portala koji postoje danas, i koji su razvitkom tehnologije uspešno „pokupili“ publiku za sebe, Politika je, ipak, ostala vodeći list i njen tiraž nimalo ne opada. Ono što je dobro ne mora da strahuje od propasti, i pored brojnih rivala.

 

Autor: A.P.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *