Mislite li da je ovo previše?

Biznis

Džejson Gejts provodi mnogo svog vremena razmišljajući o smeću i o tome kako ga proizvesti manje. Njegova kompanija Compology koristi kamere i veštačku inteligenciju za nadgledanje onoga što se baca u kontejnere u preduzećima kao što je McDonald’s. „Otkrili smo da većina preduzeća i ljudi imaju dobre namere u vezi sa reciklažom, ali često jednostavno ne znaju koji je pravi način recikliranja“, rekao je Gejts.

AI softver analizira slike unutar kontejnera za industrijski otpad kako bi utvrdio koliko su puni i kako bi kupac znao kada se smeće meša sa materijalom koji se može reciklirati. Gejts je rekao da fotoaparati koji se koriste u kompaniji mogu smanjiti količinu materijala koji se ne može reciklirati, a bačen je u kontejnere za otpad i do 80%.

Brent Bohn koristi ovakav sistem sortiranja otpada u svojim McDonald’s restoranima u Las Vegasu kako bi osigurao da radnici u restoranima pravilno recikliraju. „Kamere su to zaista pojednostavile za nas i obezbedile veći nivo odgovornosti kako za nas tako i za naše dobavljače i prevoznike sa kojima radimo“, rekao je.

Gejts ovakav rad smatra previše važnim jer SAD više ne šalju ogromne količine otpada u Kinu, koja je počela da zabranjuje uvoz reciklažnog materijala 2017. Od tada se SAD trudi da odredi šta da radi sa svojim materijalom koji se može reciklirati. Cilj Američke agencije za zaštitu životne sredine je da poveća domaću stopu reciklaže, trenutno na 32%, na 50% do 2030. godine.

Usluga ovog sistema košta između 10 i 20 dolara mesečno po kontejneru. Preduzeća mogu uštedeti hiljade dolara godišnje po kontejneru, jer AI može predvideti najefikasniji raspored usluga za svaki kontejner, prema Gejtsu.

Vremenom se Gejts nada da sistem može pomoći u standardizaciji načina na koji se otpad meri, prepoznaje i reciklira – nešto što trenutno nije ustaljeno u SAD-u. „Uspeli ste da izmerite koliko ste električne energije, vode i gasa koristili decenijama“, rekao je Gejts. „Ono što mi radimo je mogućnost da merimo koliko otpada proizvedete.“

Autor: Milica Stanković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *