Interesantno je da je izraz „mobing“ prvi put upotrebljen od strane austrijskog zoologa Konarda Lorenca kako bi opisao neprijateljsko ponašanje od strane više životinja jedne vrste prema drugoj životinji koja je usamljena.
Mobing je već neko vreme aktuelna tema, kako u Srbiji tako i u svetu. Društvo je toliko uznapredovalo da su se počeli iskorišćavati i sami ljudski resursi. Osobe koje su izložene psihičkom maltretiranju na radnom mestu mogu osećati različite tegobe, što utiče i ostavlja posledice kako na njihov profesionalni život, tako i na društveni i psihički. Posledice mobinga mogu biti teže vidljive, ali one utiču na bezbednost i zdravlje pojedinca.
Iako se podrazumeva da je obaveza poslodavca da u svakom smislu zaštiti svoje zaposlene, ipak se dešava da se žrtva sama nosi sa svojim problemom. Osvešćivanjem i upoznavanjem ljudi sa sopstvenim pravima mogu se sprečiti pojave mobinga i sve njegove posledice. Čini se da iako postoji zakonska regulativa, ovaj problem i dalje postoji.
Republika Srbija je 2010. godine donela Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim se zabranjuje svaki vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom zaposlenih i drugih lica angažovanih van radnog odnosa, što se odnosi na one koji su privremeno i povremeno zaposleni ili volonteri. Pored toga, postoji i Pravilnik o ponašanju poslodavca i zaposlenih koji se tiče prevencije i zaštite od zlostavljanja na radnom mestu. U Pravilniku je jasno zapisano šta se a šta ne smatra maltretiranjem na radu. Maltretiranjem se smatra ponašanje kojim se narušava dostojanstvo zaposlenog, kao i to da se takvo ponašanje kontinuirano javlja (više puta u periodu od šest meseci) i da je namera takvog ponašanja da se ugozi dostojanstvo, integritet i zdravlje zaposlenog lica.
Iako je država zakonski regulisala status radnika u radnom okruženju, vodeći računa o njegovom dostojanstvu, integritetu i zdravlju, dešava se da se ono ipak narušava. U velikoj meri, zakon je ostao samo slovo na papiru, zato što se još uvek dešava da pojedinci trpe različite oblike neetičnog ponašanja od strane drugih kolega i nadređenih, nemajući hrabrosti da se tome suprotstave. Strah od gubitka pozicije onemogućava žrtvi mobinga da se maltretiranju na radnom mestu odupre. Još je veći problem kada pojedinci ne prepoznaju nasilje te svojim moberima ostavljaju prostora za isto.
Ovaj socijalni problem zaslužuje posebnu pažnju jer polako postaje deo organizacione kulture. Zato se ljudi počinju navikavati na rad i život u strahu, zaboravljajući da se pravo na život bez diskriminacije pa tako život bez nasilja ubrajaju među osnovna ljudska prava.
Autor: Ana Damnjanović
