Republika Srbija suočava se sa dva problema koji, iako kao odvojeni značajni, zajedno su još kompleksniji i izazivaju posebnu pažnju.
Naime, dugo je aktuelan problem sakupljanja, odlaganja i iskorišćavanja čvrstog odpada u Srbiji. Uloga Romske nacionalne manjine u istom je skoro nezamenljiva. Iako skrajnuta i marginalizovana manjina, a pre svega na svim nivoima diskriminisana i lišena ljudskog dostojanstva, ona predstavlja jednu marljivu koloniju. Svojim radom pomažu kako državi tako i samom građanstvu. Njihova aktivnost ujedno je model i šansa za Rome pojedince i njihov ekonomski razvoj ali i za državu.
Problem nastaje u marginalizaciji ove nacionalne manjine ali i nedovoljnom prepoznavanju njenog značaja i potencijala. Delatnost prikupljanja sekundarnih sirovina značajna je za Rome jer to može biti jedini izvor prihoda za njihove mnogočlane porodice.
Nedovoljnost sredstava, prostora, alata onemogućava proboj na tržište i investiranje i preradu sekundarnih sirovina te se isto odvija u Romskim mahalama koja kasnije ostaju smetlišta i deponije, opasna po život stanovnika mahale ali i ostalog stanovništva. Ceo proces reciklaže odvija se u nehumanim uslovima.
Uz to, najveći broj Romskih sakupljača nije registrovan što znači da su takve radnje nezakonite i disfunkcionalne po državu i okolinu. Iz tog razloga je država pokušala da ove delatnosti prilagodi standardima Evropske Unije, ali pretpostavljate… Nije urodilo plodom. Ni uvođenjem mera i sankcija.
Jako mali broj Roma ima status preduzetnika na tržištu pa bi se moglo reći da su to izuzeci od pravila jer je veći deo stanovništva još uvek ekonomski neaktivno pa se priključuju sivoj ekonomiji. Siva ekonomija je problematična na mnogo nivoa, a najpre za samu državu jer ona pojedince ne prepoznaje kao zaposlene te oni nemaju zdravstvenu ni socijalnu zaštitu.
Prema statističkim podacima, Republika Srbija je na samom vrhu piramide zemalja koje su najzagađenije i najpogođenije otpadom i problemom reciklaže.
Naša zemlja, reklo bi se, ima želju da problem reši. U Srbiji nas očekuje Usvajanje zakonskog okvira za upravljanje otpadom u skladu sa zakonima koji istu materiju uređuju u EU, potom jačanje pozicije dostavljača otpadnog materijala sa ciljem da se popravi kvalitet i poveća kvantitet pripremljenih i prerađenih sekundarnih sirovina. Posebno značajno očekivanje jeste uspostavljanje održive pozicije individualnih sakupljača, a to su najčešće Romi, čime se stvara mogućnost za zapošljavanje u budučnosti.
Autor: Ana Damnjanović
