Knjiga ili skripta – iz čega učiti?

Večita dilema. Pitanje broj jedan među studentima. Kako najlakše i, što je još mnogostruko važnije, najbrže spremiti i uspešno položiti ispit? Da li da učim iz knjige, ili će i skripta završiti posao?

Ovo pitanje je toliko uopšteno, i toliko relativno, da je beskorisno postavljati ga. Neki predmeti iziskuju manje truda, neki mnogo više, neki profesori mnogo informacija i detalja, drugi „samo osnovno“, a sa druge strane su i studenti. Neko više voli da uči sa razumevanjem, možda iz skripta koje su sastavljene na bazi predavanja i na osnovu reči profesora, dok nekima bolje služi udžbenik koji je tome predviđen.

Profesori ne podnose da čuju da im studenti uče iz skripta, prosto se zgražavaju na sam pojam, i uveravaju vas da će vs učenje iz ovakvih izvora odvesti direktno u propast. Međutim, neki profesori to rade jer se njihova knjiga prodaje za veoma veliki iznos, pa čak i zahtevaju da je ponesete na ispit kako biste potvrdili da ste kupili i učili iz knjige koju su oni napisali.  Da, ovo nije izmišljotina, istina je. Neki drugi profesori, preporučuju baš skripta ili je sami kreiraju za studente, kako bi im olakšali učenje i iz svih korisnih izvora izdvojili na jednom mestu ono što je suština predmeta kojim se bave. Strašno je što profesorski posao obavljaju mnogi ljudi kojima edukacija i podučavanje drugih nije rad iz ljubavi, već samo posao koji rade pored nekog drugog posla. Takvih je „profesora“ na našim fakultetima mnogo, studenti će sigurno identifikovati pojedince sa svojih fakulteta.

Naravno, učenje iz skripta ima svojih mana. Ukoliko pišemo dok slušamo profesora, može nam se desiti da pogrešimo u pisanju neke važne informacije ili datuma, brojke ili imena, koja će se kasnije ispostaviti veoma bitnom. Sa druge strane, profesor može biti taj koji će, nakon celodnevnog predavanja, greškom promašiti i reći nekakvu netačnu ili polovinu i informaciju, a kasnije tražiti od vas nešto detaljnije o datoj temi, pa ćete učenjem iz skripta ostati uskraćeni za mnogo važnih informacija i možda reći nešto pogrešno. Da problem bude još veći, ta dezinformacija neće ostati samo vaša, i dok profesor stigne da ispravi grešku koja je učinjena, vi ćete možda poslati svoj materijal za učenje nekom kolegi, a on će proslediti nekom drugom, i tako će nastati lančana dezinformacija, koja će se povlačiti kroz buduće generacije, jer je većina nas lenja da proveri tačnost podataka i samlo će naučiti nešto što je već gotovo i „sažvakano“ – ali dovoljno za prolaznu ocenu.

Najzad, ne kažemo da ne treba učiti iz skripti, ali pri učenju, da ne biste ostali večiti student, najbolje je da, ukoliko se odlučite da učite iz ovakvih izvora, letimično pogledate i udžbenik, makar najvažnije i osnovne informacije o onome što učite, da ne biste došli u situaciju da, iako sve nabubate od reči do reči, padnete ispit, ili se obrukate pred profesorom! Ispit se da položiti lako, ali blam se ne zaboravlja tako jednostavno, za neku sitnu grešku ili lapsus, bićete upamćeni kao neznalica, glupan ili nešto slično. (Ne, uopšte ne preterujemo, pojedini profesori veoma uživaju u etiketiranju studenata na taj način.)

Uprkos tome, postoje i takva skripta da je udžbenik sasvim suvišan, pogotovo što profesori obožavaju da koriste kompikovane reči i izraze koji su teško razumljivi, ali oni na taj način verovatno imaju za cilj da iskažu svoju stručnost, a ne da prenesu znanje na nekog drugog. Imajući u vidu ovakvo stanje, lepo je kada vas neko iznenadi skiptima koji su napisani studentskim i „ljudskim“ rečnikom, čijim vokabularom može ovladati i neko ko je amater, a ne samo majstori kao što su profesori. 

Na kraju krajeva, kada nešto naučimo pogrešno, veoma je teško izbaciti takvu informaciju iz glave, zato je mnogo bolje uložiti malkice više truda, makar konsultovati knjigu, nego prepustiti se i pouzdati u nešto za šta niste sigurni da sadrži tačne podatke. Sve ima svoje prednosti i mane, važno je da mislite pametno, i da shvatimo da je obrazovanje veoma važno, pa se treba potkovati znanjem i kvalitetnim sadržajem. Na taj način obogatićemo svoj duh i proširiti vidike, ali i imati o čemu da razgovaramo sa drugima. U današnje vreme lako se dolazi do titule akademika ili profesora, doktora, mastera, ali se isto tako lako i uvidi na koji način se ko dokopao istih. 

U toku su ispitni rokovi, pa vam želimo malo sreće i dobru koncentraciju!

Autor: A. P.