Da li znate šta je Codex Gigas odnosno Đavolja Biblija? Radi se o najvećem sačuvanom srednjovekovnom rukopisu. Naziva se Đavoljom Biblijom zbog velike ilustracije đavola unutra knjige i zbog legende o samom nastanku rukopisa. Naime, prema legendi, rukopis je sačinio monah koji je prodao dušu đavolu.
Prema naučnim istraživanjima veruje se da je Kodeks nastao početkom 13. veka u benediktanskom manastiru Podlažice koji se nalazio na teritoriji današnje Češke. Sam rukopis nalazi se u drvenoj kutiji, prekriven je kožom i ukrasnim metalom. Dužine je 92cm, širine 50cm, 22cm je debljina knjige, a teška je čak 75kg. Knjiga se sastoji od 310 listova pergamenta za koje se smatra da su nastali od kože 160 magaraca i teladi. Znajući ove podatke jasno je zašto se Codex Gigas smatra najvećim poznatim srednjovekovnim rukopisom.
Ono u čemu su se složili i naučnici i legenda je da je rukopis sačinio jedan pisar. Rukopis je ispisao monah Herman u manastiru Podlažice. Sam izgled rukopisa, uniformisanost od početka do kraja, ujednačen izgled i pisanje koje se ni najmanje ne menja, svedoči da je delo jednog tvorca, monaha Hermana. Naučnici smatraju da je za nastanak Đavolje Biblije bilo potrebno oko tri decenije. Samo za kaligrafski deo potrebno je 5 godina pisanja bez prestanka. Takođe, i naučnici su mišljenja da je knjiga nastala kao posledica okajavanja monahovog greha.
Nasuprot naučnim teorijama stoji legenda. Monah Herman se ogrešio o monaška pravila i zakletve, pa biva osuđen da bude živ zazidan. Kako bi okajao grehe i oslobodio se kazne obećava da će za noć sačiniti knjigu koja će u sebi sadržati celokupno znanje sveta, a ujedno i zauvek proslaviti manastir. Kada je oko ponoći shvatio da u svojoj zamisli neće uspeti, umesto Bogu, molitvu upućuje palom anđelu, Luciferu. U zamenu da do zore završi knjigu, prodaje svoju dušu đavolu. Đavo je završio knjigu, a monah je u znak zahvalnosti naslikao ilustraciju đavola unutar knjige.
Kodeks u sebi sadrži celu latinsku Bibliju u Vulgata verziji, spisak braće u manastiru Podlažice, kalendar sa nekrologom, magijske formule, lokalne izveštaje, tekstove o isterivanju đavola. Iza slike đavola nalazi se Bohemijska hronika Kozme od Praga. Čitav tekst ispisan je na latinskom jeziku, a sadrži i hebrejski, grčki i slovenski alfabet, čirilicu i glagoljicu. Iluminacije su u crvenoj, plavoj, žutoj, zelenoj i zlatnoj boji, a početna slova su bogato ukrašena. Na 290. strani nalazi se slika đavola od 50cm, a naspram slike đavola je slika Nebeskog kraljevstva, kao simbolični kontrast. Stranice najbliže ilustraciji đavola izgledaju spaljeno, sagorelo. Ljubitelji legende smatraju da „tu nisu čista posla“ i da je to posledica nečastivog. Naučnici, sa druge strane, veruju da je to jednostavno iz razloga jer su te stranice najviše intrigirale i najčešće otvarane.
Manastir Podlažice uništen je u 15. veku. Izveštaji u samom Kodeksu završavaju se 1229. godine. Nakon Podložice, Đavolja Biblija odlazi u manastir Sedlek, a potom u manastir Brevnov. Od 1477. do 1593. nalazila se u biblioteci manastira Brumov. U Prag je Kodeks odnet 1594. kao deo kolekcije Rudolfa II. Od 1649. do 2007. Nalazio se u Švedskoj kraljevskoj biblioteci. U Švedsku stiže kao ratni plen Tridesetogodišnjeg rata. U dvorcu u Švedskoj izbija požar koji je zahvatio i biblioteku. Codex Gigas spašen je vatre tako što je izbačen kroz prozor i smatra se da su tada nestale neke od stranica. Isprva je Kodeks imao 320 strana, a vremenom je nestalo 10 stranica. Neke su izgubljene u požaru, a nekima se gubi svaki trag i ne zna se razlog njihovog nestanka.
Đavolja Biblija smatra se najlepšom i najčudnijom knjigom u potpunosti nastalom od ruke jednog čoveka. Jedna od legendi kaže da je rukopis svima kojima se dopao ruka donosio smrt, nesreću i propast. Ipak, da li je legenda o đavolu istinita ili ne ili je uzrok dobar način održavanja, knjiga „ne pokazuje znake starenja“. Danas, Codex Gigas je teško videti jer je dozvoljen za javnost samo u posebnim i retkim prilikama.
Autor: Nevena Vićentijević
