Osim bolesti i smrti, samo preljuba nosi tako strahovitu patnju. Iako postoji veoma dugo, neko bi rekao koliko i sam brak, i dalje je teško razumeti zbog čega se dogadja. Zašto? Kako? Od kog momenta nastaje želja i zašto baš sa njom/njim?
I kada ćemo to prevazići?
Ljudi danas različito reaguju na pomen prevare, od najozbiljnijih osuda – ljudi koji se nisu i dalje utopili, preko mišljenja mora gde postoje dobre strane, jer, SVI VARAJU pa zašto ne bi i ti, i onako je postalo opšte prihvaćeno. – da li je, zaista?
Teorija nalaže da postoje kategorije ljudi koje objašnjavaju povode, jasne ili prikrivene, njihovih preljuba(u nastavku ćemo ih nabrojati) ali sa vremenom nastaje -ono maločas- utapanje tog objašnjenja. Jer sto puta ponovljena laž postaje istina. Pa tako i sto puta ponovljeno delo postaje normalno. Zatim se o tome više čak ni ne razmišlja, gubi se želja za razvijanjem problematike – jer se problem ne vidi. Duboko je u moru.
A ne vidi ga ni tvoje okruženje, ni moje, ni njegovo jer – nastao je nemirni vrtlog varalica.
Ipak, vratimo se na teoriju za kratko;
- hronično nezadovoljstvo i svadje u vezi i braku, strah od samoće, nesigurnost u sebe, indirektna osveta partneru, nemogućnost da se ostvari bilo kakva vezanost•
“stara mudrost” bi rekla da se preljuba dogadja u nekim od ovih segmenata kada neka stvar nedostaje.
“To je sve mnogo više od dobrog I lošeg, žrtve i izvršioca. Ljudi švrljaju iz mnoštva razloga i svaki put kada pomislim da sam čula sve, nova varijacija se pojavi” objašnjava jedna psihoterapeutkinja.
Sociolog Zigmunt Bauman govori o nostalgiji za životom koji nismo iživeli, neistraženim identitetima, putevima kojima nismo išli.. za izgubljenim delom sebe, ili onim kakvi smo mogli da budemo. Stvar je u tome što smo kao deca mogli da se igramo drugih života i uloga, dok se kao odrasli držimo jednog puta koji smo izabrali. Ali kvaka je u tome što ostajemo zauvek radoznali: “Deo kojih drugih priča bismo mogli da budemo?” pitamo se. Afera pruža pogled na te druge živote, na šansu za nepoznatu priču, onu koju nikada nismo iskusili, da najvažniju obavezu prema sebi nismo ispunili.
“Preljuba je osveta napuštenih mogućnosti” konstatuje.
Da li jednom varalica ostaje varalica zauvek? Da li u svakome žive napuštene mogućnosti, ili smo u nekoj kategoriji ljudi sklonih da budu preljubnici? Koliko je dubok taj vrtlog i jesmo li svi polako u tom moru? Makar smo u ovom kratkom tekstu malo porazmislili o tome I izronili na par minuta. Radimo na sebi!
Autor: Marta Mesicki
