Poezija koja oslikava život. Vojislav Ilić.

Kultura

Za pesnike njegovog kroja neminovno je čuti tokom školovanja, a čak iako spadate među one učenike koji nemaju baš izražene afinitete prema poeziji, sigurno se sećate njegovog imena i ponekog stiha, jer njegovi stihovi navode na razmišljanje, zahtevaju tumačenje i iziskuju pažnju.

Njegova poezija oslikava život, izaziva uzbuđenje, setu, melanholiju, ali i uprkos takvim osećanjima, privlači čitaoca da sve više razmišlja, kontemplira i tumači pesnikove misli.

Raznovrsnost stilskih sredstava neće vas zbuniti poput nekih drugih umetnika, nego oduševiti, mamiti da čitate dalje, otvoriti vaše srce i um.

Na današnji dan sećamo se izvanrednog pesnika, Vojislava Ilića, koji je 21. januara 1894. godine, preminuo veoma mlad, u svojoj 31. godini, od tuberkuloze.

Budući da potiče iz porodice u kojoj je svaki član ostavio traga u srpskoj istoriji, od oca Jovana Ilića, sve do braće i sestre, koji su bili književnici, pravnici, političari, uopšte nije čudno da je ispratio njihove stope i dostigao velike uspehe. Nažalost, kao i mnogi uspešni i talenovani umetnici, preminuo je prerano, ali i uprkos tome, ostavio je za sobom veliku umetničku baštinu i inspirisao mnoge.

Njegov otac, Jovan Ilić, koji je sa suprugom Smiljanom imao sedmoro dece, bio je pesnik ali i ministar pravde. Dvoje od sedmoro dece preminule su od bolesti. Njihova kuća važila je za prestonički književni klub, jer su kroz nju prošli mnogi znameniti ljudi poput Branislava Nušića, Milovana Glišića, Janka Veselinovića, Laze Kostića, Jovana Jovanovića Zmaja, Đure Jakšića, Laze Lazarevića i mnogih drugih. Jovan Ilić, njegov otac, nije se oduvek prezivao tako. Njegovo prvobitno prezime bilo je Nikolić, međutim, on ga je promenio u Ilić u znak zahvalnosti prema svom očuhu Iliji. Bio je veoma neobičan čovek, nije želeo da živi na Terazijama, gde je u ono doba živela sva beogradska elita, već je za svoj dom izabrao palilulsko predgrađe. Čitavog života nosio je narodno odelo, čibuk i fes. Njegova deca su, nažalost, imala nesreću da su rano umirala. Poput Vojislava, i dve ćerkice koje su mlade umrle, i ćerka Milica preminula je u 41. godini. 

Nije samo Vojislav bio darovit kada je u pitanju bila umetnost i pesništvo. Milica je bila pesnikinja, kao i sin Milutin, dok je najmlađi Žarko bio satiričar i pisac. Interesantno je što je jedino najstariji sin, Dragutin, stekao fakultetsku diplomu.

Vojislav je pohađao Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, a srednjoškolsko obrazovanje stekao je u gimnaziji, koju je zbog lošeg zdravlja napustio nakon tri godine. Nažalost, kada je želeo da polaže ispite na Visokoj školi, to mu je bilo onemogućeno, iako je slušao predavanja, zbog toga što nije imao diplomu završene srednje škole. Međutim, kao što je već dobro poznato, nekada formalno obrazovanje nije potrebno kako bi se svojim talentom i umećem istakao u svetu, a nekada su i najprestižnije diplome nedovoljne jer se do papira dolazi na najrazličitije načine. No, to je sasvim druga i diskutabilna tema. Ilić je svoj nedostatak formalnog obrazovanja nadoknadio čitanjem knjiga iz pozamašne biblioteke svoga oca, i družeći se sa piscima i političarima. Zahvaljujući biblioteci koju je imao njegov otac, i provođenju vremena sa raznim pesnicima, počeo je da se interesuje za pesme. Čitao je engleske, nemačke, italijanske i ruske pesme. Počinje da piše veoma rano, sa samo 16 godina objavljuje prvu pesmu pod naslovom „Lepid“. Najobimnije delo, spev „Ribar“, objavio je 1881. godine, u časopisu Otadžbina. Njegov opus sadrži satiričnu poeziju, rodoljubive pesme, ljubavnu liriku, elegije, romanse, opisne pesme. Uprkos svom kratkom životu, bio je jedan od najplodnijih pisaca svog vremena, a toliko je bio uticajan i popularan, da je njegova poezija prevođena i na italijanski jezik.

Govorio je i ruski jezik. A kako je do toga došlo? U kući njegovog oca boravili su ruski piloti koji su učestvovali u srpsko-turskom ratu. Zahvaljujući njihovom boravku kod Jovana, njegova su deca savladala ruski jezik do te mere da se smatra da su Vojislav i njegova braća preveli brojna dela ruskih pisaca poput Puškina, Ljermontova, Ševčenka i drugih.

Mnoge od njegovih pesama danas su sastavni i nezaobilazni deo čitanki, obavezni deo lektire, a zauzele su svoje mesto i u brojnim antologijama, što predstavlja svojevrsno priznanje njegovom radu i zrelosti koju je postigao iako je njegov život okončan veoma rano. Neke od njegovih pesama, kao i pesama njegovog brata Dragutina i oca Jovana, komponovali su Josif Marinković i Stanislav Binički.

Vojislav Ilić je bio aktivan u političkom životu, učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu, ali je bio aktivan i sa pesničke strane. Objavljivao je političke tekstove u opozicionim listovima, satiričnim tekstovima je ismevao društvo i tiraniju, držao je govore na političkim skupovima. Bio je sukobljen sa vlastima, proganjali su ga i optuživali, a često je bio primoravan da napušta zemlju i beži. Uprkos svemu tome, izabran je za korektora Državne štamparije, a toko 1892. godine radio je i kao učitelj u srpskoj školi u Rumuniji. Postao je pisar Ministarstva unutrašnjih poslova, a zatim i vicekonzul u Prištini, međutim, loše zdravlje nateralo ga je da se vrati u Beograd.

Dva dana pre smrti postavljen je za sakretara V klase u poštanskom telegrafnom odeljenju Ministarstva narodne privrede, a kao takav činovnik je i umro, u rodnom Beogradu, u uniformi rezervnog potporučnika, kojom se ponosio. U njoj je bio i sahranjen. Njegova prizemna kuća, koja se nalazila u Dalmatinskoj ulici, u broju 1, 1939. godine je srušena.

Krajem 2000. godine, Institut za književnost i umetnost je organizovao međunarodni naučni skup pod nazivom „Porodica Jovana Ilića u srpskoj književnosti i kulturi“. Srpski istoričari i književnici govorili su o enormnom značaju porodice Ilić za srpski književni razvoj. Razumljivo je da će uz Vojislava uvek biti spomenuti i ostali članovi njegove porodice, jer se ne može izvagati ko je od njih u većoj meri doprineo srpskoj književnosti, politici, istoriji. 

Pročitajte i neke od njegovih najlepših pesama:

https://www.poezijasustine.rs/2020/08/vojislav-ilic-elegija.html

https://www.poezijasustine.rs/2019/11/vojislav-ilic-u-teskom-casu.html

https://www.poezija.info/srbija/vece-vojislav-ilic/ 

https://www.poezijasustine.rs/2017/09/vojislav-ilic-zimsko-jutro.html 

Autor: A.P.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *