Aleksa Šantić – nesrećna ljubav večitog romantičara

Kultura

Večiti romantičar, pesnik velikog srca i rodoljub, Aleksa Šantić, rođen je 1868. godine u Mostaru. Čitavog života posebnu ljubav i povezanost gajio je prema Mostaru i Neretvi. Kraj Neretve proveo je skoro čitav život jedan od najznačajnijih pesnika srpske lirike.

Aleksa Šantić rođen je u trgovačkoj porodici, pa je i sam završio trgovačku školu u Trstu i Ljubljani kako bi nastavio porodični posao. Po povratu u Mostar počinje da se bavi književnom delatnošću. Otac mu umire jako mlad, pa je deo svog detinjsta proveo u domu svoga strica. Imao je braću Jeftana i Jakova, i sestre Persu i Zorku, koja je preminula još kao beba. 

Šantić je stvarao između dva veka, a u svojoj poeziji povezivao je i preplitao 19. i 20. vek. Najveći uticaj na njegovo stvaralaštvo imali su Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj. Svoju najveću pesničku zrelost doseže u periodu od 1905. do 1910. godine. Njegova poezija sadržana je snažnim emocijama, ljubavnom tugom, bolom i prkosom kroz rodoljubivi osećaj. Njegova ljubavna poezija nastala je pod uticajem sevdalinki.

U životu ovog jedinstvenog pesnika bilo je ljubavi. Voleo je i bio je voljen. Žene Mostara smatrale su ga izuzetno lepim i markantnim gospodinom. Lep, obrazovan, bogat, bio je meta mladih udavača. „Krv junačka, duša devojačka, diskretan i povučen“ rekao je za njega Pero Slijepčević. Ipak, nikada nije imao sreće u ljubavi i sve njegove ljubavi bile su nesrećne.

Najviše od svih žena voleo je onu sa kojom nije mogao da bude, Anku Tomlinović. Anka je bila ona prva, čista, iskrena i neokaljana ljubav. Po svedočanstvu Dučića, i Anka je volela Šantića. Bila je kći vlasnika fotoateljea koji se doselio u Mostar. Aleksa je pratio svaki njen korak. Često je šetala sama ili u pratnji brata. Bila je lepa, tajanstvena i blaga. Sretali su se gotovo svakodnevno i svaki susret završio se razgovorom i kratkom šetnjom. Tek kasnije Anka je priznala lepom Mostarcu da je uvek izlazila u isto vreme da bi se svakog dana sretali. Kada je saznala da piše i objavljuje pesme interesovala se za njegov rad i volela je da diskutuju o njegovoj poeziji. Šantić joj je donosio štampana izdanja svojih pesama. Prva izjava ljubavi velikog pesnika miloj i tajnovitoj Hrvatica je pesma „Ako hoćeš“. Vratila mu je pesmu nakon što ju je pročitala bez komentarisanja, na pesnikovo veliko iznenađenje. Okrenula se i rekla mu „ako te baš zanima, hoću“ i otrčala. Kako to obično biva, iskrena ljubav dvoje mladih nije bila prihvaćena u maloj sredini. Ljubav Srbina i Hrvatice nije bila prihvatljiva. Verovali su svi, posebno Aleksin stric, da je jedini cilj porodice Tomlinović da uzmu njihovo bogatstvo. Majka je odvela svog sina pred ikonu Svetog Nikole i zaklela ga ako oženi tu devojku ona će ih kući mrtva sačekati, a njena sahrana biće im svatovi. Šantić je dobro poznavao svoju majku i morao se rastati sa voljenom Ankom. Godinu dana kasnije ona se udala za bogatog, ali dosta starijeg, muškarca i zauvek odselila u Zagreb. Kada su svatovi Anke Tomlinović prolazili kraj kuće romantično pesnika, gledao ih je sa prozora i plakao. Njegova voljena se udala za drugoga. Taj mladoženja kraj nje nije bio on.

U njegovom životu bilo je dosta ljubavi i posle Anke, ali ni jedna nije ostavila tako značajan trag. Sve te žene usputno su se pominjale u njegovoj poeziji, ali je Anki pevao do kraja svog života i nikada je nije prežalio. Nikada se nije ženio, a umesto potomaka ostavio je svoje pesme da večno žive posle njega. Umro je od tuberkuloze 2. februara 1924. godine.

O Šantiću kao osobi dosta svedoči njegov način života u tada multikulturalnom gradu. Iako je bio Srbin pravoslavac, poštovao je svoje komšije katolike i muslimane. Po muslimanskim običajima, zazidao je prozore na svojoj kući da ne bi gledao u komšijino dvorište u kom je bilo žena. Voleo je svoje komšije i prijatelje i nikoga nije delio prema veri. Kada je preminuo čitav Mostar disao je kao jedno i plakao za ovim velikim čovekom koji će večno živeti na Neretvi.

 

Autor: Nevena Vićentijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *