Upisati ovaj fakultet je jedan veliki izazov.
Fakultet koji su završili mnogi poznati i ostavili svoj neizbrisiv trag, između ostalih: Radomir Lukić, po kom nosi ime naš najveći amfiteatar, čuvena Petica.Zatim Slobodan Jovanović, čija bista krasi mermer na samom glavnom ulazu, Slobodan Perović i drugi.
Čim uđeš u zgradu osetiš neku auru znanja koja lebdi u zidovima same zgrade.
Zgrade koja je sagrađena 1808.godine, za vreme I Srpskog Ustanka.Taj broj je istaknut visoko na vrhu zgrade i daje joj još jednu dodatnu čar, da ne zaboravimo koliko staru baštinu mi imamo čast da posećujemo i u njoj ostavljamo svoje
tragove, polažemo ispite, doživimo prve velike ljubavi, itd.
Sve to čini ovaj fakultet tako posebnim. Apel svim roditeljima je da ne teraju svoju decu da upišu Pravni ukoliko to ne žele.Potrebno je dosta predanog rada i volje.
Lepo kaže naš narod:“fakultet ne završava pamet već volja.“Što je i istina.Čvrsta volja je kamen temeljac uspeha na ovom fakultetu.
Što se tiče gradiva tu možemo naći zamerku velikom obimu knjiga, u kojima postoji dosta materije iz uporednog prava, što nikad ni jedan profesor ne traži.
Kada su ispitni rokovi na Pravnom fakultetu osetiš kao da je neki praznik koji je tipičan za fakultet koji je jedan od najmasovnijih u Srbiji, sa preko 6000 aktivnih studenata.
U tim danima kada su rokovi sve je ispunjeno ljudima, iz svakog hodnika možemo čuti graju, nalik onoj koja je bila prisutna u našem dečijem dobu.Ako vas ikada zanima nešto više da saznate to možete učiniti u našoj biblioteci, koja je spojena sa čitaonicom i pravo je merilo koliko fakultet odiše i kvalitetom i kvantitetom jer tamo možete pronaći najkvalitetnije štivo.
Ono što nudi fakultet nakon završenih studija jeste široka lepeza zanimanja: od advokata, preko sudija i tužilaca, pa sve do notara, pravnika u firmama, državnoj upravi, itd.
Sve ono što je bilo predmet nečijih snova uz malo truda i odricanja, ali moramo priznati i sreće može postati java.
Ono što takođe vidimo kao prednost jeste da smo jedinstveni ne samo u Beogradu, već i u celoj Srbiji po tome što možeš uz naknadu uvek promeniti ispitivača i termin ispita.Da dobro ste čuli, sve je to kod nas moguće. Ne možemo, a da ne spomenemo tetkice sa šaltera.Znate za tetkice sa šaltera uvek važi:“one su nervozne uvek“ , pa jesu nervozne ali uz po koju lepu reč i neku čokoladu ili drugi mali znak pažnje ta nervoza nestaje. Jer i one su ljudska bića, pre svega žene, koje se hrane pažnjom i lepom rečju.
Ono što takođe krasi i važno je jeste da su kolege uvek spremne da pomognu i izađu susret, što je složićemo se jako važno.
Jer jako je bitno ono da:“čovek može da se osloni na drvo, ali je bitno da može i na čoveka“.
Možda kolege, koje će tek u narednim generacijama upisati ovaj prelepi fakultet budu rekle drugačije.
Ostaje nam da vidimo.
Autor: Nikola Karajklajić
