Paraolimpijske igre: istorija igara i priča Rastka Jokića

Ostali sportovi Sport

Olimpijske i Paraolimpijske igre, zakazane za 2020. godinu u Tokiju, nisu održane zbog pandemije virusa korona. Ovo je prvi put u istoriji da se najpoznatije međunarodno sportsko takmičenje odlaže.

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah i Organizacioni odbor Tokio 2020 doneli su odluku o revidiranim datumima igara u Tokiju. Sledeći poznati datum njihovog početka je 23. jul 2021. godine. Do tada, naši sportisti imaju zadatak da se svojski pripremaju, a mi da ih bodrimo.

Istorija

Idejni tvorac Paraolimpijskog pokreta je Ludvig Gutman. Pokret je nastao iz ideje da uvedu sportske aktivnosti kao deo programa za rehabilitaciju u Centru za povrede kičmene moždine u Stouk Mandevilu u Velikoj Britaniji 1944. godine. Preteča Paraolimpijskih igara su Stouk Mandevilske igre, koje su prvi put održane 1952. godine

Prve Paraolimpijske igre održane su u Rimu 1960. godine i okupile su više od 400 takmičara iz 22 zemlje, što predstavlja zapanjujući skok za period od svega tri olimpijade.

Međunarodna sportska organizacija osoba sa invaliditetom ISOD na generalnoj skupštini, održanoj deceniju i po kasnije, donela je odluku da se Paraolimpijske igre više ne održavaju kao zasebne, već kao deo Olimpijskih igara. Tako je ostalo do danas.

Prvi put je ekipa Jugoslavije učestvovala na četvrtim Paraolimpijskim igrama 1976. godine u Hajdelbergu. Osvojili su četiri medalje i to: Petar Sitar 60 m sprint u kolicima zlatnu medalju, Milka Milinković 60 m sprint u kolicima srebrnu medalju i u bacanju koplja bronzanu medalju, dok je Joža Okoren u bacanju diska osvojio bronzanu medalju.

Organizacijom Paraolimpijskih igara se do 1989. godine bavio Internacionalni koordinacioni komitet, da bi se te godine nacionalni paraolimpijski komiteti udružili u Međunarodni paraolimpijski komitet čije je sedište u Bonu u Nemačkoj.

Na našim prostorima je prva organizacija koja se bavila sportom osoba sa invaliditetom bila Savez za sport i rekreaciju invalida Jugoslavije – SSRIJ i zadatak mu je bio da podstiče, pomaže, koordinira i organizuje rehabilitaciju i resocijalizaciju osoba sa invaliditetom. Podaci državnog zavoda za statistiku kažu da su 1988. godine u SFRJ postojale 142 sportsko – rekreativne organizacije u kojima se 41 000 osoba sa invaliditetom bavila sportom i da je u ovim organizacijama radilo 45 plaćenih i 685 stručnjaka koji su volontirali.

Paraolimpijski komitet Jugoslavije je osnovan 1999. godine, da bi potom menjao svoje ime u skladu sa promenama imena države, najpre u Paraolimpijski komitet Srbije i Crne Gore i konačno u Paraolimpijski komitet Srbije.

Srpski paraolimpijac u streljaštvu Rastko Jokić podelio je sa nama detalje o svom odrastanju i karijeri.

Prva zadirkivanja su krenula u petom razredu. Pokušavao sam na sve načine da sakrijem to da nemam levu podlakticu, oblačio široke dukserice i nosio jaknu s prvim zahlađenjem. Sećam se da sam bio druga godina srednje škole kada sam stao ispred ogledala i doneo jednu od važnijih odluka – da me više ne zanima kako me drugi vide i da se neću kriti od ljudi. Tada sam svoj hendikep pretvorio u svoj ponos. Igrao sam košarku, rukomet i odbojku. Nisam video to kao način da dokažem drugima da ja to mogu, već sam zaista želeo da budem dobar u svemu. Streljaštvo je sasvim slučajno postalo moj sport. Više sam voleo atletiku, bio sam živahan, agilan, a streljaštvo je zahtevalo smirenost. Bila je to potpuna suprotnost moje unutrašnjosti, onoga što sam bio. Otišao sam u streljanu i krenuo da pucam iz hobija. Hteo sam da upotpunim svoj život nekim aktivnostima, da pored streljane pronađem i posao, da se prosto bavim nečim.

Profesionalnu karijeru sam započeo u januaru 2011. godine. Posle šest meseci osvojio sam srebro u Londonu. Pojavio sam se niotkuda i veoma brzo postao uspešan, a to je imalo svoju težinu. Bila je to velika promena i na drugoj strani, privatni život profesionalnih sportista je jako oskudan. Trenira se dva puta dnevno tokom cele godine, a prilika za pokazivanje traje sat vremena. Dovoljna je najmanja greška da postane samo jedna propuštena prilika.“

photo: Privatna arhiva Rastko Jokić

Projekat Parainspired i ulaganja u parasport

Pod sloganom „Inspiriši se!“ projekat „Socijalna integracija kroz parasport – Parainspired!“ se realizuje u okviru programa Evropske unije prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina. Zajednički ga sprovode Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Vojvodine, Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine, Fond „Evropski poslovi“ Vojvodine i Opština Inđija. Projekat ima za cilj da poveća učešće osoba sa invaliditetom u sportskim aktivnostima u pograničnom području i da stvori uslove za veću dostupnost sportske infrastrukture osobama sa invaliditetom. Ukupna vrednost projekta je 263.914 evra.

Da budem iskren, zadovoljan sam koliko država ulaže u naš sport. Uskoro se otvara novi sportski centar na Košutnjaku, koji će biti prilagođen mojim kolegama. Ministarstvo za sport izdvaja sredstva koja pokrivaju naša takmičenja i svu potrebnu opremu. Problem je taj što nemamo sponzore, jer niko od velikih kompanija ne vidi značaj u najuspešnijim, ali najmanje medijski praćenim sportovima kod nas – dodaje Rastko.

photo: Privatna arhiva Rastko Jokić

Na pitanje da li se od parasporta u Srbiji može dostojno živeti, odgovara sledeće:

Izjašnjavam se kao sportista kada me pitaju od čega živim i čime se bavim. Ako si uspešan u vrhunskom sportu, a tu spada i streljaštvo, možeš lepo da živiš. Stipendije su na zadovoljavajućem nivou, a njihovo dobijanje zavisi od rezultata koje postižeš. Ne bih propustio da dodam da je Srbija jedna od retkih zemalja koja uvažava status nacionalnog priznanja. To je velika stvar za sportiste kada završe karijeru. Posle četrdesete godine mogu da dobiju sportsku penziju i nastave da se bave nekim drugim radom ili hobijem.“

U Srbiji projekat „Parainspired!“ promovišu jedan od najboljih paraolimpijaca na svetu Zlatko Kesler, potpredsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije  i Borislava Perić Ranković – najbolja stonoteniserka u svetu.

Autor: Sofija Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *