Svedoci smo zadnjih dana potresne priče glumice Milene Radulović i njenih koleginica koje su preživele pravi pakao u školi Mike Aleksića. Tragedija našeg društva je što umesto da razumemo i podržimo ove hrabre devojke, nailazimo na pregršt mizoginih komentara.
Kako se bilo ko od nas usuđuje da pita, ma i da pomisli, zašto su do sada ćutale o tome?
Tortura koju su te devojke prošlo samo je njima poznata. Bravo lavice za sve unutrašnje borbe koje ste vodile da bi danas stale i javno ispričale kroz šta ste prošle, da zaustavite zlo i spasite druge.
Osoba koja je doživela zločin nad svojim delom mora da bude psihički spremna da o njemu govori. I takvoj osobi je najpotrebnija podrška, poverenje i razumevanje.
Neke od istaknutih ličnosti društvenih mreža i javne scene povele su teme silovanja, psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Da li smo svesni u kakvom okruženju živimo? Na stotine žena javilo se da anonimno podeli svoje priče. Silovatelji su najčesće osobe iz bliskog okruženja, porodični prijatelji, rođaci, bivši partneri, osobe od poverenja.
Strašno je što ni jedna od zlostavljanih osoba nije imala hrabrosti da govori o tome šta joj se dogodilo iz straha od okoline. Da joj niko neće verovati, da će reći da je sama kriva, da je dala povoda. Nerazumevanje, osuda, nepoverenje dovele su do toga da se o nasilju ćuti. Zlostavljane osobe su ucenjivane, zastrašivane, a sa druge strane kada bi se i poverile nekome naišle bi na komentare da laže, da izmišlja, da je sama dala povoda, da ćuti i trpi. Ispostavi se da su strahovi od nerazumevanja bili tačni.
Malo koja osoba ženskog pola je imala tu sreću da ne bude na bilo koji način zlostavljana. Zlostavljanje može da bude i verbalno. Koliko je primera lascivnih komentara na poslu od strane šefova i kolega, od profesora na fakultetu, od drugova u školi. I žene ćute jer su ucenjivane i jer se boje da progovore. Prestanite da krivite žene! Žena je jedini vlasnik svog tela i jedina polaže potpuno pravo nad njim. Svaki komentar ili delo koje ženu čini objektom ili da se oseća loše, krivom, poniženom, nasilje je!
Kako neko može da vidi povod da nekoga siluje? NE znači NE. I u vezi i u braku, a tek u ovakvim slučajevima. Žena ako obuče kratku suknju, deholte, stavi crveni karmin, nasmeje vam se ili vi iz njege gestikulacije shvatite nešto pogrešno, ne je uvek ne. Sve ostalo je silovanje.
Ne budite malograđani, uskogrudi, ne osuđujte. Sramite se na takve komentare. Svi mi imamo majke, sestre, prijateljice. Zbog njih ne budite nekulturni, u najmanju ruku, neka žene iz vašeg okruženja budu ponosne na vas, štitite žene i razumite ih. Žene su te koje stvaraju ovaj svet. Žene su vas i rodile i gajile i vaspitale. Ne dozvolite da se postide pred vašom glupošću.
I mi žene, ne komentarišimo tipa „ja da sam bila na tom mestu ja bih tako i tako“. Hvala Bogu nisi, pa zato ako ne razumeš i ne podržavaš, ćuti! Informiši se. Kad ćutiš kada vidiš nasilje i okreneš glavu, kad ćutiš za mnogo manje stvari koje ti zasmetaju, onda ćuti pred tuđom patnjom i ne pametuj.
Žrtve silovanja, fizičkog i psihičkog zlostavljanja nisu krive. Nisu dale povoda. One su žrtve. I heroine i lavice. Podržimo ih da progovore, da ne trpe. Niko ne sme da zatvori oči pred zlostavljanjem. Ako sada zatvorimo oči, dali smo silovatelju ili drugom napasniku da nastavi sa zlostavljanjem.
Ne dozvolimo da se ova tema zataška i zaboravi kroz koju nedelju. Otvorite oči. Razgovarajte sa svojim ćerkama, majkama, sestrama, prijateljicama, ženama. Pružite podršku. Dajte zlostavljenim ženama hrabrosti da progovore, da se ne ponovi, da one ozdrave i da druge ne dožive isto. Žena je jedini vlasnik svog tela. NE znači NE.
Autor: Nevena Vićentijević
