Eržebet Batori – krvava grofica

U Slovačkoj i danas na pomen čuvene grofice Batori javlja se strah i jeza. Ostala je zapamćena kao žena najmasovniji serijiski ubica u istoriji čovečanstva, zahvaljujući čemu se i našla u Ginisovoj knjizi rekorda.

Eržebet Batori rođena je 7. avgusta 1560. godine kao mađarska grofica. Sa samo 11 godina verili su je za Ferenca Nadeždija, istaknutog mađarskog aristokratu. Pre udaje dobila je kćerku Anastasiju, za koju se smatra da je kćer dvorskog sluge. Kao svadbeni poklon Eržebet dobija dvorac Čahtice u kome je provele veći deo svog života i činila svoja zlodela.  Sa suprugom je imala šestoro dece, od kojih je dvoje umrlo jako rano. Ferenc je ubijen 1602. godine. Veruje se da su suprug i članovi porodice znali za njemu svirepost, ali niko nije smeo da interveniše. Eržebet je ubijala devojke između 1585. i 1610. godine. 

Prema nekim navodima porodica Batori bila je poznata po brojnim incestima, pa se veruje da je grofičino ponašanje posledica nastranosti porodice koja se ispoljavala od najranijeg perioda života. Prema jednoj legendi nezadovoljna uslugom svoje služavke zabila joj je makaze u glavu. Na Eržebetine ruke pala je krv nesrećne devojke, i nakon što ih je oprala grofici se učinilo da joj ruke izgledaju mlađe tamo gde je bilo krvi. Verovala je da će je krv mladih devojaka učiniti mlađom i sačuvati lepotu. Oduvek je grofica Batori vreme provodila pred ogledalom i divila se svojoj lepoti.

Ubrzo počinje pakao za sve mlade i lepe devojke. Dovodili su u dvorac sirote devojke kojima su obećavali posao i dobru udaju, a zapravo su bile podvrgavane najmonstruoznijim mučenjima Eržebet i njenih pomoćnika. Pomoćnici su bile služavke i glavni sluga Fićko. Najčešće su to bile mlade i nevine devojke,  puštali su im krv u kojoj se Eržebet kupala ili ju je pila, pa se zbog toga smatra vampiristom. Mučila je devojke na najsurovije načine. Bile su svakodnevno batinjane kaiševima, bičevima, toljagama. Polivane su vodom da se osveste i vrlo često ostavljane da se smrznu na snegu. Zabijali su im eksere ispod noktiju. Vremenom je grofica razvijala mnogo brutalnije metode mučenja.

Njen sunovrat i razotkrivanje počinje kada uvidi da krv seoskih devojaka nema efekta. Smatra da joj je potrebna kvalitetnija krv i 1609. godine otvara akademiju u koju su imućni roditelji slali svoje kćerke da se uče plemićkim manirima. Otkrivena je 1610. godine kada su sa zidina dvorca bačene četiri masakrirane žrtve. Ova informacija je stigla do cara Matije koji naređuje njeno hapšenje. Uhvaćena je na delu i na njenom suđenju saslušano je preko 300 svedoka. Njeni saučesnici su osuđeni i pogubljeni, a ona, pošto je bila plemićke krvi, nije mogla biti ubijena. Zazidana je u svom zamku i pronađena mrtva 1614.godine.

Porodica Batori smatrala se vampirskom, a te priče dodatno je podgrejala i rodbinska veza sa čuvenim Drakulom. Eržebet Batori je jedno vreme živela u Transilvaniji, njeni bliski rođaci bili su u službi grofa Drakule, a u njenoj porodici našao se i jedan zamak koji je pripadao Drakuli.

Eržebet Batori nazivana je i „Krvava Lejdi“ i „Gospođa Drakula“. Bila je inspiracija za mnoge romane i filmove, a smatra se da je čak i bila direktna inspiracija za „Drakulu“ Brema Stokera, ali da on nije želeo da mu glavni junak bude žena. Veruje se da je izvršila između 300 i 2000 monstruoznih ubistava sve u cilju mladosti i lepote. Navodi se da je pored toga što je bila psihopata, bila i seksualni sadista. Pronađena je mrtva 21. avgusta 1614. godine u svom zamku.

Autor: Nevena Vićentijević