Juče je održan protest frilensera ispred Narodne skupštine Srbije. Kao i svako negodovanje, ovaj događaj predstavlja znak da nešto nije u redu, da nešto narod ne odobrava. Međutim, ko za to uopšte mari?
Dok se „skače“ sa teme na temu i zbunjuje narod najrazličitijim potezima i uvek drugačijim izjavama, da li se ujedno misli da neke stvari mogu „tek tako“ biti naplaćene? Najverovatnije je odgovor da, sudeći prema zahtevu da frilenseri naplate porez za svoj rad. Pri tom, budimo svesni – za rad na internetu, mestu koje je najmanje „čisto“, u pravnom pogledu. Uzgred, jedino mesto gde je moguće naći poso (uslovno rečeno je jedino).
Da li je u redu jedan ovakav zahtev? Da li je opravdan ovakav potez? Koliko zapravo ima smisla? Šta sada treba da urade ljudi na koje će se primeniti ovakva odluka? Kako se odbraniti? Kako se spasiti troška neopravdanog poreza, a da ste pri tom u ekonomskoj krizi godinama? Šta reći državi koja ovo zahteva od ogromnog broja ljudi? Kako ostati „u ravnoteži“? Kako objasniti zašto ne? Dobro, moguće je objasniti, ali kako biti shvaćen i prihvaćen?
Šta je potrebno da se dogodi da ovakve odluke prosto trpe opciju legitimnog odbijanja? Da li narod uopšte ima pravo da da svoje mišljenje? S obzirom na to da se u ponedeljak održavaju pregovori, na koje je frilensere pozvala Vlada, ostaje da vidimo.
Autor: Jelena Luković
