Velikan srpske istorije – Jovan Ristić

Društvo

Na današnji dan, godine 1831. rođena je jedna izuzetna ličnost: istoričar, političar, državnik, na kojeg Srbija sećanje sa ponosom čuva. Od siromaštva stvorio je bogatstvo, a to je bogatstvo bilo znanje, moć, um, ne samo za sebe, već za svoju zemlju. Jovan Ristić.

Uz dvojicu značajnih ljudi, Iliju Garašanina i Nikolu Pašića, svrstava se među najznačajnije državnike Srbije 19. veka. Značajan je jer je osnovao i vodio Liberalnu stranku, a uživao je i mnoge druge važne uloge u zemlji. Za njega se kaže da je bio siva eminencija. On je dva puta bio namesnik u ime maloletnih vladara (kneza Milana Obrenovića, a zatim i  kralja Aleksandra Obrenovića). Zahvaljujući njemu usvojen je Namesnički ustav, koji je bio prvi ustav Srbije kojim je uspostavljen predstavnički sistem, usvojeno načelo podele vlasti i priznata osnovna lična i politička prava građana. Osim toga, bio je i predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu, čijim je zasedanjem priznata nezavisnost Srbije. Jovan Ristić bio je i redovni član Srpske kraljevske akademije, a neko vreme vršio je i funkciju njenog predsednika.

Photo: Wikipedia

Jovan  Ristić bio je velika ličnosti u srpskoj politici, njegova inteligencija i zalaganje dopustilo mu je da bude jedini srpski diplomata koji je mogao ravnopravno razgovarati sa evropskim diplomatama. Niko ne bi rekao da je rođen u siromašnoj porodici i da je ovakav uspeh dostigao zahvaljujući svom znanju i učenju, međutim, on je za svoj uspeh video „krivca“ u Bogu. Rođen je u Kragujevcu, a rano je ostao bez oca. Uprkos teškim uslovima u kojima je živeo, u školi se isticao i bio je odličan učenik. Porodični prijatelj ga šalje u srednju školu u Beogradu. On se angažovao i postao je istaknuti član Družine mladeži srpske, koje je bilo kvazipolitičko udruženje koje je težilo oslobođenju od spoljnih neprijatelja i dosezanju unutrašnje slobode, a osim toga je objavljivalo intelektualne spise. Diplomirao je na beogradskom Liceju, gde je uživao stipendiju srpske države. Osmelio se da odbije da studira teologiju u Rusiji, a 1849. godine otišao je na studije u Berlinu. Zvanje doktora stekao je na Hajdelbergu, a usavršavanje nastavlja na Sorboni. Nameravao je da nastavi svoje obrazovanje kao istoričar, ali mesto profesora na Liceju mu izmiče.

Godine 1854. postaje državni nameštenik, počinje da radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je vodio Ilija Garašanin. Ženi se Sofijom, ćerkom najbogatijeg beogradskog trgovca Hadži Tome. Zašto je ovaj brak značajan? Pored novca, obezbedio mu je i naklonost srpskih kneževa iz dinastije Obrenović. Jedan period svog života proveo je na funkciji urednika „Srpskih novina“.

Pred sam kraj života, postaje imenovan za predsednika Srpske kraljevske akademije. Osim svojih diplomatskih uspeha i podviga, ostavio je za sobom i zanimljivo istorijsko štivo: Spoljašnji odnošaji Srije 1848-1872 i Diplomatska istorija Srbije 1875-1878.

O njegovom značaju za Srbiju govore brojne funkcije i njegova pametna postupanja koja su povoljno uticala na srpsku državu, a podjednako i brojne pohvale i priznanja koja je zaslužio, od kojih je jedan od najznačajnijih Orden belog orla.

 

Autor: A.P.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *