Danas, više nego ikada imamo mogućnost da menjamo stvari, da učinimo da se naša reč čuje, da promenimo svest ljudi o određenoj stvari, a ono najvažnije da se kroz mnoštvo iskustava edukujemo.
Međutim, veoma mali broj to zaista i radi. Kao najjače oružje današnjice, većina ljudi koristi Instagram da bi određena vest uopšte dospela do odgovarajuće publike. Tako se razvila diskusija na profilu @kriticki o akušerskom nasilju, o kojem se malo zna.
Termin akušersko nasilje odnosi se, pre svega, na zlostavljanje žena tokom trudnoće, samog porođaja i postpartalnog perioda. Ovaj Instagram nalog koji sada broji 14,6 hiljada pratilada ne samo da je dao ženama krila već im je ulio snagu da svoja iskustva javno ispričaju. Neke žene su ipak odlučile da ostanu anonimne.
Problem je što je ovakav vid nasilja danas sve češći, a žene su ga tako generalizovale te su ga zapravo potpuno i prihvatile, pa smo na profilu mogli čitati iskustva kao što su: “Samo valjda imam psihičke traume”, “Slomljena karlica, bez epidurala…Pre bih sebi iskopala oba oka nego to ponovo”,”Mami su polomili rebro dok je rađala, zaraslo je polomljeno-rekli joj da je razmažena i da je sve ok”, pod potpunim uverenjem da to tako treba, to tako mora. Ono što je tesno povezano sa ovim iskustvom jeste osećaj blagostanja, ljubavi i odsustvo svake boli kada vidite bebu koji svaka žena mora osetiti, a da li se posle preživelog pakla to zaista i desi? Teško, žene koje su ovakav vid nasilja pretrpele, ne samo da moraju da ćute o tome zbog pritiska i osude sredine, već češće i pate od posttraumatskog stresnog poremećaja.
Ne sme se zapostaviti da ima i dobrih lekara, koji verodostojno obavljaju svoje dužnosti i vode računa o svakom pacijentu, ali to ne pravda monstrume koji se prema nemoćnim ženama ponašaju gore nego prema životinji.
Apeluje se da narod mora da zna, da se o nepravdi ne ćuti i da se svaka mala nepravilnost prijavi, jer zajedno možemo mnogo, a same malo. Potrebna je podrška, znanje, ljubav i istina za koju se borimo.
Autor: Milica Stanković
