Na pomen reči vampir svaki Srbin će sa ponosom reći da je to srpska reč koja je prihvaćena u svim svetskim jezicima. Svi znamo, zahvaljujući filmovima, serijama i romanima, kako vampiri „danas“ izgledaju, a evo kako su zapravo vampiri izgledali u slovenskoj mitologiji i kako je verovanje u njih nastalo.
Vampir je mitološko biće iz slovenske mitologije, posebno na Balkanu i u Ukrajini, koje preživljava tako što se hrani životnom energijom, najčešće u vidu krvi, živih bića. Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo.
Priče o vampirima dosežu do samih početaka ljudske civilizacije, samo što je svaka kultura imala poseban naziv i verovanja u ovog demona. Izraz vampir pominje se tek od 18. veka nakon priliva vampirskog sujeverja u zapadnu Evropu sa mesta na kojima su ove priče bile česte, a to su Balkan i istočna Evropa.
Vampiri sa balkanskog područja, prema narodnim verovanjima, predstavljani su kao truli leševi ili gotovi živi ljudi, zavisno od mesta do mesta. Tek je tumačenje hrišćanske crkve i uspeh vampirske književnosti od demona stvorilo arhetip harizmatičnog i prefinjenog vampira. Književnost je možda i najzaslužnija za ekspanziju vampirizma. Prvi roman o vampirima je „Vampir“ Džona Polidorija iz 1819. godine, inspirisan nedovršenom pričom lorda Bajrona „Deo romana“. Svetsku slavu Vampiru je ukrao drugi roman, „Drakula“ Brama Stokera iz 1897, kome je Polidorijevo delo poslužilo kao inspiracija.
Zanimljivi su običaji koji su se razvili u vremenu ekspanzije vampirizma, a zadržali su se i dan danas. Kod južnihslovena raširen je običaj da se mrtvac ne ostavlja sam u mraku, treba čuvati mrtvaca da ga ne preskoče pas ili mačka, da ga ne prelete ptica ili šišmiš. Sve ovo je u cilju sprečavanja da se upokojeni ne povampiri. Veruje se da će se leš povampiriti ako na njega padne senka ili mu neko preskoči grob. „Davanje 40 dana“ označava završetak perioda u kome pokojnik može da se povampiri. Lutajuća duša odlazi i napušta ovaj svet.
Karakteristike vampira koje su danas prepoznatljive su izraženi očnjaci, krvave oči i sposobnost da ujedom pretvaraju ljude u vampire. Ipak, nisu tako predstvaljeni u slovenskoj mitologiji i sačuvani u verovanju balkanskog stanovništva. Vampir izlazi u gluvo doba noći, davi ljude po kućama i pije krv. Izlazi iz svog groba tako što se zemlja raspukne. U grob se vraća kada začuje prve petlove. To su sredovečne osobe, najčešće muškarci, sa dugim očnjacima i noktima. Zubi, nokti i kosa vampirima neprestano rastu. Poseduju natprirodne moći kao što su kretanje velikom brzinom, pretvaranje u životinje, mogu preći sve sem vode i trnja i jači su od čoveka. Najčešće vampiri postaju grešnici, razbojnici i zli ljudi, mogu postati i oni koji su umrli nezadovoljni ili nasilnom smrću. U slovenskoj mitologiji nema podataka da ujed vampira pretvara u istog.
Vampira je najlakše otkriti po danu, jer je tada bezopasan. Preko groba preminulog za kog se veruje da je vampir prevodi se vranac bez belega. Vampire mogu osetititi psi, konji i volovi. Kada se otvori grob leš je sa otvorenim očima i poraslom kosom i noktima, tada se vampir probada glogovim kocem i spaljuje. Često je i to da vampir posećuje svoju udovicu i imaju poroda, takva deca nazivaju se vampirovići. Vampirovići nemaju senku, imaju manjak kostiju, veliku glavu i ne mogu gledati gore. Imaju moć da pronađu, vide i ubiju vampira.
Iako je najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović, u austrijskoj štampi pominju se dva slučaja vampirizma pre Save Savanovića. U austrijskoj štampi se ozbiljno govorilo o pojavi vampirizma u Srbiji. Prvi vampir o kome su govorili bio je Petar Blagojević još 1725. godine. Petar Blagojević je seljak iz Kisiljeva kod Požarevca. Ubrzo nakon njegove smrti meštani počinju da umiru od misteriozne bolesti. Na samrti su svi tvrdili da im je dolazio umrli Petar i da ih je davio. Prema svedočenjima, ubrzo nakon Petrove smrti njegova žena je pobegla iz sela, jer joj se u snu javio mrtav muž i tražio opanke. Kada su nakon dva meseca otvorili grob, Petar nije trulilo i na usnama je imao tragove sveže krvi. Meštani su ga proboli kocem i spalili.
Bečki časopis Wienerisches Diarium takođe piše o prvim pominjanjima vampirizma u Evropi. U jednom članku piše o Srbinu Arnoldu Paulu, zapravo Arnautu Pavlu 1825. godine. Pavle je bio hajduk i vojni najamnik koji je prema bečkom časopisu imao bliski susret sa vampirom u Grčkoj. On je ubio vampira i tako se zarazio. Nakon što je ubio vampira osećao se jako loše i ubrzo je preminuo u selu nadomak Svilajnca. Nakon njegove smrti počinju napadi vampira u tom kraju. Njegoto telo je takođe probodeno glogovim kocem.
Priču o Savi Savanoviću zabeležio je Milovan Glišić u pripovetci ,,Posle devedeset godina”. Na osnovu legende i pripovetke snimljen je i film „Leptirica“. Iako sa jedne strane čuvamo istoriju, legende, našu kulturu, sa druge strane jako malo znamo o svojoj prošlosti. Budimo ponosni na ono što jesmo, na svoju prošlost. I treba učiti i prikupljati sve stare priče, jer će se jednom sve zaboraviti i izgubiti.
Autor: Nevena Vićentijević
