Seča knezova – rađanje slobodne Srbije

Društvo

Srpska istorija bogata je borbama za očuvanje slobode i identiteta. Jedna od najznačajnijih događaja naše istorije, ključan za stvaranje slobodne srpske države, je seča knezova.

Seča knezova je zapravo pogubljene srpskih narodnih glavara 1804. od strane dahija. Cilj je bio sprečiti pobunu i ustanak koji se uveliko pripremao, ali je ubistvo na stotine istaknutih srpskih glavešina ubrzalo proces borbe protiv turske vlasti tj. podizanje Prvog srpskog ustanka.

Dahije su bile vođe janičarskih jedinica u Beogradskom pašaluku. Upravljali su nezavisno od centralne vlasti od 1801. do 1804. godine. Sultan Selim III lično im je zabranio pristup i boravak u Beogradsko pašaluku, ali dahije su se opirale naredbama. Njihova samovolja je išla dotle da su osmanlijske vlasti sarađivale sa Srbima kako bi oslabili moć janičara. Nakon povratka u pašaluk dahije i janičari su najpre ubili beogradskog pašu Hadži-Mustafu, koji je u narodu nazivan „srpska majka“. 

Bilo je četvorica dahija, koji su dobro poznati našem narodu: Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić. Između sebe su podelili pašaluk na četiri dela i uveli diktaturu. Sami su na svoju ruku i po svojoj želji ubirali poreze, sudili i presuđivali. Ukinuli su sve povlastice koje je sultan Selim III dao Srbima 1793.i 1794. godine. Napeto stanje u pašaluku stvoreno janičarski terorom umesto da uplaši, probudilo je srpski inat i ujedinilo sve staleže. Tako ujedinjeni spremaju Prvi srpski ustanak.

U Zemunu se okuplja veliki broj Hadži-Mustafa pašinih prijatelja, što Srba što Turaka, i 1802. probali su da izvedu veći pokret u pašaluku. Od Srba se istakao Petar Ičko, a od Turaka Hasan-beg, blagajnik ubijenog paše Mustafe. Oko Požarevca i Avale doživeli su neuspeh i buna je ugušena. Kod dahija se javlja revolt i postaju još gori prema narodu. Pobunjenici su čak slali pismo sultanu Selimu, ali dahijama se nije moglo stati na put.

Nakon ovih dešavanja, 1803. u valjevskoj nahiji sastaju se 12 knezova, među kojima su najistaknutiji Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović. Na sastanku je odlučeno da za 8 meseci dignu ustanak. Aleksa Nenadović šalje pismo austrijskom komandandu u Zemunu majoru Mitezeru u kome ga obaveštava da se sprema oružani sukob između Srba i dahija. Na žalost, pismo dopada u ruke dahijama i oni prvi put jasno sagledavaju situaciju u Beogradskom pašaluku. U strahu od austrijske pomoći Srbima i ustanka, dahije organizuje pogubljenje starešina 4. februara 1804. godine. 

Prema tvrdnjama sina Alekse Nenadovića, Prote Mateje Nenadovića, valjevski knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin ubijeni su na obali Kolubare. Najpre su bile zatočeni u Muselimovom konaku, a potom ubijeni i odrubljene su im glave koje su bile izložene u konaku da ih svi vide. Brankovčani su tajno uzeli glavu Alekse Nenadovića i sahranili je uz sve počasti, a glava Ilije Birčanina počiva u porti manastira Ćelije, nadomak Valjeva.

U seči knezova ubijeno je oko stotinu istaknutih Srba, knezova, trgovaca i sveštenih lica. Najpre su ubijani oni koji su se istakli u borbama protiv janičara i Kočinoj krajini. Pored Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića postradali su i kmet Janko Gagić, iguman Hadži-Đera i arhimandrit Hadži-Ruvim, knezovi Teofan, Stevan Andreić, Petar, Marko Čarapić i mnogi drugi. Ipak, nije bilo kako su dahije planirale. Očekivalo se da će Srbi u strahu odustati od pobune i ustanka, a zapravo su ova dešavanja u njima probudila bunt i inat. Seča knezova razljutila je Srbe. U Orašcu 14. februara 1804. odlučeno je da se podigne buna na dahije i za vođu je izabran trgovac Đorđe Petrović Karađorđe.

Bitno je i istaći da su dahije uhvaćene na ostrvu Ada Kale na Dunavu. Bećir-paša naredio je da se dahije predaju Srbima, a na ostrvu ih je usmrtio Milenko Stojković u noći između 5. i 6. avgusta. Milenko je odsečene glave dahija odneo u Beograd. Prema nekim legendama Aganlijinu glavu odneo je Dunav. 

Iako se misli da su dahije Turci, dahije su zapravo poturice, islamizirani Srbi. Za Kučuk Aliju se veruje da je rodom iz porodice Đevrlić iz Rudnika. Za ostale dahije ne može se sa sigurnošću govoriti o tačnom poreklu, ali su i oni bili poturčeni Srbi. 

Seča knezova u našoj istoriji smatra se početkom borbe potlačenog srpskog naroda za slobodu i veru. Ovaj događaj uzima se kao početak stvaranja moderne srpske države. Ne zaboravimo da zahvaljujući hrabrim precima danas živimo u ovakvoj državi gde i dalje imamo svoju veru i svoju slobodu. Da se nije dogodila seča knezova naša država bi danas verovatno izgledala drastično drugačije.

„Jer je krvca iz zemlje provrela,

Zeman došo valja vojevati,

Za krst časni krvcu proljevati,

Svaki svoje da pokaje stare.“     

(Početak bune protiv dahija)

 

Autor: Nevena Vićentijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *