Sve što (možda) niste čuli o Luisu Kerolu

Kultura

Mnogima je ovo ime ostalo urezano u pamćenju zahvaljujući bajci Alisa u Zemlji čuda, međutim, Luis Kerol, kako je sebe nazivao ovaj svestrani genijalac po imenu Čarls Latvidž Dodžson, bio je vrstan poznavalac matematike, logike, a oim toga bavio se i fotografijom. Da ne zaboravimo, bio je i anglikanski sveštenik. Preminuo je na današnji dan, godine 1898.

Kako bismo, kada sledećom prilikom čujemo njegov pseudonim, znali da nabrojimo što više zanimljivosti iz njegovog života, kao i njegov značaj, osim bajke po kojoj ga ceo svet pamti, saznaćemo pojedinosti iz njegovog privatnog života, ali i više o njegovim aktivnostima koje se tiču drugih sfera osim književnosti.

Još od malih nogu, iskazivao je svoje afnitete prema pisanoj reči stvarajući poeziju i kratke priče koje je objavljivao u porodičnom magazinu Mišmaš, a kasnije ih je slao i raznim drugim časopisima u kojima su zaslužile svoje stranice. Većina njegovog opusa bila je sačinjena od duhovitih dela, ponekad satiričnih, ali njegovi standardi, kao i ambicije, bili su visoki. On je za sebe smatrao da nije napisao ništa dostojno prave publikacije, ali je računao da će se to dogoditi jednoga dana. Osim toga, pisao je i predstave za marionete za svoje setsre i braću, a jedna od takvih – po nazivu La Guida di Bragia – je ostala sačuvana.

Kako je nastao njegov pseudonim – Luis Kerol?

Godine 1856. objavljuje delo koje ga je proslavilo, to je bila poema pod nazivom Samoća. Ono što čini ovaj događaj dodatno interesantnim bio je potpis: Luis Kerol. Ovaj pseudonim predstavljao je igru reči. Naime, Luis je bio anglicizam za ime Ludoviko, što je latinski naziv za Latvidž, a Kerol je irsko prezime slično latinskom Karolus, od kojeg dolazi ime Čarls. Tako je nastao Čarls Latvidž, preveden na latinski kao Karolus Ludoviko, a potom na engleski kao Kerol Luis. Pseudonim je izabrao urednik, jer je Dodžson predložio čak četiri. 

Njegove knjige dočaravaju svet fantastičnog, humora, sadrže mnogo igara reči. U knjigama Alisa u zemlji čuda i Alisa s one strane ogledala dostiže vrhunac svoga rada, ukazujući na bogatstvo unutrašnjeg sveta. On time pokazuje i kako teče odrastanje, bez čega ono nije moguće. Ključ ljuskog unutrašnjeg razvoja, koji je podjednako važan kao anatomski rast, sakriven je u predstavi sveta mašte i fantazije, bez kojih kroz život hodamo osakaćeni i osiromašeni. Alisa u zemlji čuda nije samo duhovito i pustolovno delo, namenjeno mališanima, već se može čitati u svim razdobiljima života, da nas podseti da je ljudski duh uvek dovoljno mlad da bi mogao da nastavi da sazreva.

Osim u književnosti, ostavio je trag i u fotografiji. Godine 1856. počinje da se bavi fotografijom, isticao se kao sposoban i postao je poznat, a izgledalo je i kao da je mislio da se od ovog posla može zarađivati za život, a osim toga, smatrao je i da je fotografija dobar način da se pristupi visokim društvenim krugovima. Ono što se govori o njemu, kao fotografu, nije prijatno niti pozitivno, jer se smatra da je voleo da fotografiše devojčice, i to u ne baš prikladnom izdanju. Jednom prilikom je na tu temu i sam izjavio: Deca su mi veoma draga, osim dečaka

Moguće je da će oni koji saznaju ovakve informacije promeniti mišljenje o ovom multitalentovanom čoveku, jer ovakve priče, čak i kada nisu istinite, pomalo bacaju senku na rad velikih ljudi. O njegovom radu u matematici postoje brojne studije, ali verovatno je da će njegovo ime ostati upamćeno po njegovoj najvećoj zasluzi i doprinosu koji je pružio svetu.

Autor: A.P.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *