Svaki glumac- umetnik ukoliko je zaista dobar u tome sto radi i prenosi, mora biti svestan sveta i problema oko sebe. Mislim da je to glavni razlog zbog koga glumci- umetnici ulaze u politiku. Nakon odigranih predstava i snimljenih filmova- njihovo mišljenje i iskaz stiže samo do određenog dela publike, glumac oseca prirodnu potrebu da se obrati vecim masama i nesto promeni. E sada, ukoliko bi svi u jednoj zemlji- sto je naravno nemoguće bili pripadnici istog političkog pravca ili ideje vladao bi sveopšti mir i ovo bi bilo apsolutno moguće. Ali naravno to se nigde na svetu nije dešavalo niti ce se dešavati, stoga glumac/ umetnik koji nije spreman da podnese kritiku drustva/ surovu do te mere da može u svakom trenutku da ga slomi ne treba ulaziti u to, ali onda smatram da ne treba ni da se bavi glumom ili bilo kojim javnim poslom ukoliko je nije spreman na kritiku. Dakle, kratko i jasno, ja se zalazem za iskazivanje svog stava i promene u društvu koje su naravno svuda i uvek neophodne. Stoga da kroz politiku može nešto da se promeni- različiti ljudi- različita uverenja; ali ukoliko imaš tačnu viziju i boriš se za svoju ideju, da treba se izjasniti, uvek iz svuda! … pa i kroz politiku.
Autor: Jana Mihailović
Glumci treba da se bave politikom ako imaju afiniteta i ka tome.
Politikom se bave i veoma nekompetentni ljudi, da se često pitam otkud oni tu i da li je moguce da su tu!
Tako da glumci u nekom svom zrelijem dobu, a možda i mlađem svakako mogu biti političari, a da to nije vezano za to što njihov rad neko kritikuje. Sloboda mišljenja, govora, prava na sopstvene stavove i ubeđenja pripadaju svima nama i vecina ljudi je spremna da se bori za ta prava u svom životu!