Istorija i običaji srpske Nove godine

Društvo

Srpska Nova godina, kako je danas nazivamo, dočekuje se 13. januara, a slavi se i čitav naredni dan. Ovaj datum ima svoje logičko utemeljenje koja se ogleda u razlici dva kalendara.

Naime, 1919. godine Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru, a budući da je srpska pravoslavna crkva ostala pri računanju vremena po julijanskom kalendaru kao proizvod dobili smo i dva dočeka nove godine. 

Posle Drugog svetskog rata dočekivanje Pravoslavne Nove godine bilo je zabranjeno, a prvo obeležavanje ovog datuma zabeleženo je davne 1923. godine. U našem narodu je ta zabrana stvorila bunt i revolt, čak i ljubav prema ovom datumu, pa se tako ona održala do danas i predstavlja posebno obeležje našeg naroda. 

Zbog zabrane, proslava se prebacila u domove, u krug porodice, pa je i danas ovaj datum rezervisan za molitvu i obedovanje sa bližnjima.

Neki od običaja su se dugi niz godina. Naime, ovaj datum donosi praznik koji se još naziva i Mali Božić, pa nekim kućama se još uvek zadržalo pripremanje domaćeg hleba, Vasilice, u koji se simbolično stavlja žito, novčić. Za ručak se jede glava božićne pečenice, a 14. januara preko dana se ide u crkvu na molitvu. Pored toga, skida se badnjak, od njegovih grana se pravi krstić i stavlja se na stabla u voćnjaku da bi bila rodna.

Takođe, veruje se da ukoliko pada sneg na ovaj dan da će godina biti uspešna.

Budući da je ovaj praznik poslednji u nizu Novogodišnjih i Božićnih, posle ovog datuma ljudi se obično vraćaju svojim redovnim radnim obavezama, raspremaju jelku i ukrase do sledeće godine. 

 

Autor: Ljupka Cvijić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *